Izvor: Politika, 21.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rupel obmanuo srpske penzionere
Kako su slovenački zvaničnici birokratski driblali kolege iz Beograda, svesni da novac jedanaest hiljada zakinutih penzionera iz Srbije u državnoj kasi ugrožava slovenačko preuzimanje evra
Od našeg stalnog dopisnika
Ljubljana, 21. januara – Da šef slovenačke diplomatije Dimitrij Rupel nije bio iskren prema domaćinima tokom zvanične posete Beogradu 24. oktobra 2007, kada je izjavio da će već koliko 27. novembra, tokom posete ministra Rasima Ljajića >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Ljubljani, početi „pregovori o socijalnom sporazumu koji će biti zaključeni u najkraćem mogućem roku”, dokazuju podaci koje je slovenačko ministarstvo rada otkrilo „Politici”. Terezija Trupi, portparol kabineta slovenačke ministarke Marjete Cotman, upozorava na ključan preduslov koji još nije ispunjen (iako bi to davno morao biti), kako bi pregovore o sklapanju socijalnog sporazuma sa Srbijom odobrila vlada premijera Janeza Janše. Saznajemo da papir koji nedostaje – duguje Rupelovo ministarstvo spoljnih poslova!
Mnjenje Rupelovog ministarstva nasušno je za „međuresorska usklađivanja” slovenačkog ministarstva rada s ministarstvom spoljnih poslova i ministarstvom finansija na čijem je čelu Andrej Bajuk, nekadašnji premijer, posle čega se „stiču potrebni uslovi” da slovenačka vlada razmotri jesu li valjani temelji za pokretanje pregovora sa Srbijom. Što se vremenskog okvira tiče, „nema ograničenja”, a u kabinetu ministarke Cotman očekuju da će „uskoro dobiti saglasnost” ministarstava spoljnog,kao i finansija, za platformu oko pregovora o sporazumu sa Srbijom. Onda sledi „okončanje unutrašnjopravnog postupka” koji u ovoj fazi nije ni na početku a što je bio manevar kojim je Cotmanova 27. novembra u Ljubljani odbila Ljajićevu ponudu da odmah parafira predlog sporazuma koji je na sto stavila – Cotmanova; ni tu nije kraj birokratskim driblinzima, jer će se potom čekati na „potvrdu mandata” slovenačkih pregovarača i „pregovaračke platforme” u slovenačkom parlamentu"
Ukratko, iako je prošlo tri meseca od Rupelove poste Beogradu, njegovo ministarstvo još nije obavilo potrebne poteze kako bi se skinula prva prepreka za početak pregovora o sklapanju socijalnog sporazuma između Slovenije i Srbije, što bi zakinutim slovenačkim penzionerima u Srbiji omogućilo da posle 17 godina agonije dođu do davno zasluženih penzija. Kabinet ministarke Cotman gaji nadu da će „okviri za pregovore” biti usvojeni „pre kraja slovenačkog predsedavanja EU” (do 1. jula), a kako stoji stvar sa obećanjima slovenačkih zvaničnika, ilustruju reči koje je Rupel olako izustio u Beogradu 24. oktobra.
Slovenačka strana ne krije da joj brzina po ovom pitanju i nije u interesu, posebno što Janšina ekipa upravo kuburi sa podivljalom inflacijom, najvišom među zemljama u zoni evra; jasno da bi svaki novi izdatak, pa i isplata penzija slovenačkim penzionerima u Srbiji, dodatno otežala posao Bajuku da ukroti inflaciju.
U Ljubljani niko ne želi da spekuliše u pogledu najbližeg ili krajnjeg datuma kada bi socijalni sporazum sa Srbijom mogao biti zaključen; u ministarkinom kabinetu podvlače da „s obzirom na sadržajnu kompleksnost ove stvari i na naša dosadašnja iskustva” računaju na „bar dva, do tri kruga pregovora (sa Srbijom) – pre nego što sporazum bude parafiran”. A ako znamo da u proteklih sedam godina nije pošteno obavljen ni jedan jedini krug pregovora koji bi doveli do isplate penzija, onda možemo naslutiti da ova najava nije ohrabrujuća.
Slovenačka strana napominje da ne želi požurivanja iz Beograda, već će „obavestiti srpsku stranu kad za to dođe vreme”, a tada će se „sporazumno dogovoriti o terminu i mestu sledećeg sastanka”. Na stranu što službena Ljubljana ni u 2007. nije držala reč datu istim povodom, a ta taktika joj je omogućila da dogura do 2008. bez isplate potraživanja osiguranicima u Srbiji. Setimo se prošlogodišnjih uveravanja slovenačkog državnog sekretara Marka Štrovsa koji je marta meseca obećavao da će pozvati pregovarački tim iz Beograda u Ljubljanu najkasnije juna 2007, onda je to obećanje dva puta pogazio, i na kraju –od sastanka, a ni sporazuma, nije bilo ništa.
Ministar Rupel, za koga njegovi saradnici tvrde da svoje ministarstvo vodi tvrdom rukom, morao je znati tokom poslednje posete Beogradu da upravo njegova kuća nije obavila deo posla zbog koga je Ljajić mesec dana kasnije putovao u Ljubljanu, na susret sa Cotmanovom. Obaška što o tuđim parama (što novac jedanaest hiljada zakinutih penzionera iz Srbije u slovenačkoj državnoj kasi svakako jeste), odlučuje Bajukovo ministarstvo koje je pre dve godine ocenilo da bi taj izdatak ugrozio slovenačko preuzimanje evra, pa su pregovori sa Srbijom gurnuti na slepi kolosek u isto vreme kada je Slovenija „preko reda” potpisivala iste sporazume recimo sa Kvebekom, kako bi podmirila interese slovenačke dijaspore. Što dokazuje da Ljubljana sve može – kad hoće.
Svetlana Vasović-Mekina
[objavljeno: 22/01/2008.]
