Izvor: BKTV News, 28.Jul.2013, 18:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rodile nam – cene
Silosi su ove godine prepuni žita. Uz prosečan rod od pet tona po hektaru, požnjeveno je oko tri miliona tona ove, najvažnije žitarice. Srbija će, slažu se stručnjaci, imati dovoljno hleba. Za razliku od prošle godine, relativno dobro su prošli i voćari i povrtari. Zaradu od tog, odličnog roda, međutim, izvesno je, neće ostvariti oni koji su za njega najzaslužniji – ratari, pošto im cena od 16 dinara po kilogramu teško dozvoljava ikakvu zaradu. Koristi, po svemu sudeći, neće >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << imati ni krajnji potrošači, jer gotovo niko ne najavljuje pojeftinjenje hrane.
O ceni žita, kako upozorava Dušan Jokić, predsednik udruženja primarnih poljoprivrednih proizvođača “Brazda”, iz Starog Leca u Banatu, dogovara se, već tradicionalno, pet ili šest veletrgovaca, kršeći sve antimonopolske zakone ove zemlje.
- Proizvođačka cena pšenice je 20 dinara po kilogramu bez PDV-a, pri prosečnom rodu od pet tona, a to znači da bi proizvođač bio na nuli, otkupna cena mora biti 20 dinara, sa PDV – objašnjava Jokić. – Da bi ostvario minimalnu zaradu, cena mora da bude 23 dinara. Jednostavna računica nam pokazuje da je, ako se pšenica otkupi po 17 dinara umesto 23 dinara, razlika šest dinara po kilogramu. Kada to pomnožimo sa 5.000 kilograma po hektaru, dođemo do jednostavnog zaključka da po svakom hektaru monopolisti oštete proizvođača za 30.000 dinara po hektaru.
Ako se, nastavlja računicu Jokić, računa da je pšenicom bilo zasejano nešto manje od 500.000 hektara, sa prosečnim rodom od pet tona, to donosi nove podatke.
- Pod pretpostavkom da se 2.000.000 tona iznese na tržište, a sigurno se iznosi i više, lako dolazimo do podatka da zarada monopolista donosi 12 milijardi dinara ili 105 miliona evra – kaže Jokić. – Mora se priznati da je to vrlo lepa svotica.
Vojislav Malešev, ratar iz Kaća, i predsednik Kluba 100 paora plus, objašnjava kako ratari, ove godine, osim rada većeg nego lani, nemaju nikakve druge koristi.
- Lani sam, iako je bila sušna godina, i imali smo manji prinos, šest tona pšenice, koliko sam požnjeo, prodao po ceni od 25 dinara, a to je prihod od 150.000 dinara po hektaru, i to bez PDV – precizira Malešev. – Sada, kada je cena 17 dinara, sa PDV, a prinos je 7,5 tona, nema takve zarade.
Uz to, dodaje Malešev, svaka dobra žetva dovodi i do porasta cene inputa, odnosno goriva, đubriva, sredstava za zaštitu, tako da setva poskupi i za 25 odsto.
- Sada smo se, međutim, našli u situaciji da je cena žita za trećinu niža – kaže Malešev. – Takva cena, gotovo sam siguran, neće se odraziti i na cenu hleba, odnosno, peciva. Cenu hrane, kako se po ko zna koji put pokazalo, u Srbiji ne određuju primarni proizvođači, već prerađivači i otkupljivači. Kako drugačije se može tumačiti cena žive mere svinja od 200 dinara, a da je u isto vreme cena čvaraka, koji su uvek bili jeftina hrana, dostigla 650, ili čak 700 dinara. Imamo i cenu pšenice, koja je 17 dinara, i cenu peciva, koja je, po kilogramu, sigurno deset puta viša…
Malešev, takođe, napominje kako se već pripremaju “probni baloni” za “obaranje” cene suncokreta i kukuruza.
- Suncokret smo lane prodavali za 60 dinara po kilogramu, a sada se čuje da će cena teško biti viša od 25 dinara, pošto svi očekuju dobar rod – kaže Malešev. – Cena kukuruza, koji smo jesenas prodavali po 27 ili 28 dinara, lagano je padala posle afere sa aflatoksinom, i sada se plaća 16 dinara po kilogramu. Kakva nas cena čeka ove jeseni, strah me je i da pomislim…
Dobar rod poljoprivrednih proizvođača, slažu se i stručnjaci, zbog nesređenih odnosa u lancu proizvodnje, opet neće ići naruku ni primarnim proizvođačima, a ni krajnjim potrošačima.
- Činjenica je da su oni uvek na dnu lestvice, kada je u pitanju korist od agrarne proizvodnje – komentariše za “Novosti” Drago Cvijanović iz Instituta za ekonomiku poljoprivrede. – Nažalost, prekupci i prerađivači uvek izvuku korist, bez obzira na to da li se radi o berićetnoj ili lošoj poljoprivrednoj godini. Trgovcima, kao ni prerađivačima, teško da će pasti na pamet da snize cene svojih proizvoda, iako su im sirovine jeftinije. Malo koji pekar, poslastičar, proizvođač mleka… će iskoristiti nižu cenu pšenice, voća ili povrća da ponudi kupcima jeftinije proizvode.
Ipak, prema rečima Milana Prostrana, agroekonomiste iz Privredne komore Srbije, nisu baš uvek prerađivači i trgovci “loši momci” u lancu poljoprivredne proizvodnje.
- Primera radi, u avgustu se najavljuje poskupljenje struje od 11 odsto, pa se zato i ne može očekivati da proizvođači gotovih proizvoda snižavati cene – kaže Prostran. – Osim toga, i primarni poljoprivrednici bi hteli da sada nadokanade prošlogodišnji gubitak, koji je
ogroman, a to je nerealno. Sa druge strane, sezonskih sniženja voća i povrća će sigirno biti. Istina, ne u toj meri, koliko bi kupcima, sa sve lošijim standardom, bilo dovoljno, ali od 20 do 30 odsto niže cene krompira, paradajza, ili lubenice možemo očekivati na pijacama.
DODOLE ZA SPAS KUKURUZA?
Najzastupljenije žitarica u Srbiji, kukuruz, koji je ove godine zasejan na oko 1,2 miliona hektara, prema rečima Gorana Bekavca, sa odeljenja za kukuruz novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, trenutno veoma dobro izgleda. Sve bi, međutim, moglo da se promeni ukoliko u naredne dve nedelje ne bude ozbiljne kiše.
- Na većini njiva biljke izgledaju vrlo solidno, a tek na ponekima, na kojima je izostala kompletna agrotehnika, ili su ih “promašile” kiše, mogu se videti znaci nedostatka vode – kaže Bekavac. – Stvari, međutim, nisu tako jednostavne kako izgledaju, jer bi, u slučaju da kukuruz u narednih desetak dana ne dobije dobru kišu, moglo da dođe do ozbiljnih problema.
Kukuruz je, kako objašnjava Bekavac, na samom početku vegetacije imao jako mnogo padavina, pa su se biljke “ulenjile” i nisu razvile dubok korenov sistem.
- Kada u početku vegetacije imamo sušne i kišne periode, koren kukuruza ide i do dva metra, a sada je sigurno mnogo plići – kaže Bekavac. – Samim tim, nedostatak kiše u ovom, izuzetno značajnom periodu, kada su hibridi grupe 600 počeli sa nalivanjem zrna, mogao bi ozbiljno da se odrazi na konačan rod ove žitarice.
Zasada, dodaje Bekavac, biljke još uvek, zahvaljujući hladnijim noćima, imaju dovoljno vlage od rose, ali najave meteorologa da kiše neće biti ne mogu da raduju.
- Rosa se sliva niz listove i stabljiku, i tako, zasada, koren dobija dovoljno vlage – kaže Bekavac. – Još je rano da se proceni rod, ali, u najgorem slučaju, moglo bi se dogoditi da kukuruz ne iskoristi svoje “proizvodne kapacitete”. To bi, na ovih 1,2 miliona hektara, moglo da izazove vrlo veliku štetu.
SUNCOKRET
ROD suncokreta bi, prema rečima Vladimira Mikliča, rukovodioca odeljenja za uljne kulture, novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, mogle da umanje samo jako intenzivne padavine.
- Suncokret je ove godine sejan na oko 185.000 hektara, a stanje mu je veoma dobro – kaže Miklič. – Rano je za prognoze, ali mislim da se može reći da bismo, ako izostanu učestale kiše, mogli da računamo na vrlo solidan rod, sličan onom prošlogidišnjem, kada smo imali više od 2,5 tona po hektaru.
Izvor: Novosti
Tweet
