Izvor: B92, 20.Jan.2010, 10:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Roba teško do Slovenije i Hrvatske
Beograd -- Srpska roba je i dalje veoma slabo zastupljena u Sloveniji i Hrvatskoj, dok u Srbiji posluje oko 400 slovenačkih i 200 hrvatskih kompanija.
Poslednjih godina Hrvati su na srpsko tržište uložili 500 miliona evra, a Slovenci čak tri puta više. I dok njihova ulaganja rastu u Srbiji iz godine u godinu, a to potvrđuje i podatak da su po broju investicija u samom vrhu, a po vrednosti odmah posle duvanske i pivarske industrije, u obrnutom smeru sasvim su skromni rezultati. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Na nivou statističke greške.
Domaće firme se žale da im je mnogo teže da plasiraju svoju robu u Sloveniju, nego u Hrvatsku. Činjenica je da na slovenačkom tržištu, izuzev Komtrejda, Beohemije i nekoliko predstavništava, nema srpskog kapitala, i nije ostvarena ni jedna druga veća transakcija. A, vrste proizvoda, mahom konditora i pića, koje se nađu u slovenačkim rafovima, mogu da se prebroje na prste jedne ruke.
Za nijansu je bolja situacija u Hrvatskoj, gde pored konditora nude i neke druge artikle, poput vode, piva, vina. U Hrvatskoj posluje tek desetak srpskih preduzeća, što je 20 puta manje od njihovog prisustva na našem tržištu.
Iako je naša roba slabo zastupljena na ovim tržištima, postoje brendovi iz Srbije koji su još uvek visoko kotirani, poput „jafa" keksa, „plazme" ili „smokija".
Pad trgovine
Kao spoljnotrgovinski partner u ukupnom srpskom izvozu Slovenija zauzima 6. mesto, a u uvozu je na 10. mestu. U prvih 11 meseci lane izvezeno je robe iz Srbije za 309,3 miliona dolara, a uvezeno za 428,4 miliona dolara, pri čemu je deficit Srbije dostigao 119,1 milion dolara. Robna razmena Srbije i Hrvatske, koja je po uvozu na 9. a po izvozu na 13. mestu u istom periodu bila je 605,5 miliona dolara i za 35 odsto je manja od prethodne godine. Srbija je imala deficit u razmeni sa Hrvatskom od 79,9 miliona dolara.
Proteklih godina bilo je bezuspešnih pokušaja da firme iz Srbije uđu na pomenuto tržište, jer su tamošnji mediji tvrdili da iza toga stoji kapital srpskih tajkuna. Uz to, u slovenačkoj javnosti se, recimo, povremeno plasiraju i neproverene informacije o navodnoj neispravnosti srpske robe - „mančmelou" ili pak zatrovanim breskvama, što nanosi veliku štetu privrednicima.
„Veliki problem je i nedovoljna saradnja inspekcijskih službi Srbije i Slovenije kako bi se međusobno priznala kontrola kvaliteta i izbegao negativan publicitet u javnosti. Prisutno je i veliko administriranje sa visokim troškovima kod neke robe, poput farmaceutske, pa se dešava da naši proizvođači odustanu od plasmana svojih proizvoda na tom tržištu", ističe Mitar Pržulj, samostalni savetnik Biroa za regionalnu saradnju Privredne komore Srbije (PKS).
Treba napomnuti da slovenački privrednici imaju znatno manje problema kod plasmana svoje robe na srpskom tržištu. U saradnji sa Hrvatskom poseban problem stvara nepriznavanje sertifikata o kvalitetu u trgovini u regionu, kao i neusaglašenost standarda sa EU I STO.
Neki od problema na koje nailaze naši izvoznici su: otežano carinjenje subotom, zahtev da dokumenta budu na latinici, otežana registracija lekova, zahtev da se tačno navede utrošak materijala u proizvodu, iako je to poslovna tajna... Struktura srpske robe u razmeni sa Hrvatskom je nepovoljna, dominantne su sirovine i proizvodi nižih faza obrade, ukazuju u PKS.
