Izvor: Politika, 20.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Revizori na ispitu
Najvećem broju naših firmi najvažnije je da otaljaju posao, kaže prof. dr Ljubiša V. Stanojević
Bilo bi krajnje neuputno i neodgovorno kada bih za nezavidno opšte stanje u našoj revizorskoj struci i praksi okrivio sve koji se njome bave, ali s pravom mogu reći da, nažalost, baš iz nje ima najmanje pokušaja da se nešto promeni nabolje i da nas svet ne gleda sa podozrenjem, kaže za naš list prof. dr Ljubiša V. Stanojević, sa katedre za računovodstvo i reviziju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Univerziteta "Singidunum".
Činjenica da tridesetak naših revizijskih kuća, sa veoma malim brojem stručnjaka, radi reviziju finansijskih izveštaja više hiljada obveznika, dovoljno govori sama po sebi. Kvalitetna revizija se, tvrdi, ne može uraditi za jedan ili dva dana. Zbog toga su u velikom broju slučajeva revizijski izveštaji puka forma da bi se zadovoljio nalog zakonodavca.
Ko može da im veruje? Strani investitori? Ni govora. Svaki od njih najpre naloži stranu reviziju da bi bio siguran sa kim ima posla.
Nema negativnih mišljenja
Pošto 30. septembar, kao rok za obelodanjivanje tih izveštaja nije mogao biti ispoštovan, pa ga je Ministarstvo finansija pomeralo, poslednjih dana u štampi ili na veb sajtovima samih firmi ističu se mišljenja revizora o verodostojnosti poslovnih knjiga, jer ih i na to tera zakon.
I letimičnim pregledom nekih, a za dalekosežnije ocene bila bi potrebna veoma stručna ekspertiza, stiče se utisak, tvrdi naš sagovornik, da kvalitet revizijskih izveštaja znatno odstupa od kvalitetne primene međunarodnih računovodstvenih i revizorskih standarda. Naravno, kapa dole pred onim što rade velike revizorske firme, ali one kao da nisu primeri za ugled svima. Važno je otaljati taj posao po što nižoj ceni, a za ostalo – videće se kada za to dođe vreme.
Zato su i mišljenja ovlašćenih revizora najčešće pozitivna. Onih sa rezervom ili, ne daj bože, uzdržanih i negativnih – gotovo da nema ili se kriju kao zmija noge. Sudeći po tome, u našoj privredi, pogotovo velikim firmama, sve teku med i mleko, jer se izveštaji pišu u skladu sa željama menadžmenta i uprava. A od toga zavisi dalji angažman i dobra zarada.
Zaista je neverovatno, upozorava dr Stanojević, da rastu privredna aktivnost, promet na veliko i malo, uvoz, izvoz, pa i plate, a imamo pad u naplati poreza na dodatu vrednost. Prema izveštajima specijalizovanih agencija EU, naša zemlja je na vrhu (samo je Albanija ispred nas) po korupciji i privrednom kriminalu. Imamo na delu i stečajnu mafiju.
Šurovanje sa stečajnom mafijom
– Nažalost, ja još nisam doznao da su, shodno Zakonu o računovodstvu i reviziji, zbog pronevere ili utaja poreza, protiv odgovornih ljudi u takvim preduzećima podnete krivične prijave. Revizije nisu ništa otkrile. Ko zna? Možda je naš utisak pogrešan – kaže naš sagovornik, dodajući da je kod nas došlo do pogubnog spajanja interesa akcionara i menadžera, s jedne strane, i uprava firmi sa računovodstvenim i revizorskim kućama, s druge, čime se interes za valjanu reviziju u potpunosti briše. Tako imamo paradoks da smo zemlja sa visokim nivoom privrednog kriminala, pogotovo u srednjim preduzećima, ali bez ijednog prijavljenog dela od strane revizora. Dotle je u svetu svako uzdržavanje od mišljenja revizora nepogrešiv signal da se nešto mutno događa i nadležni munjevito reaguju.
Zabrinjavajuća je činjenica da su pojedini revizori šurovali sa stečajnom mafijom, što baca posebno svetlo na njihov etički kodeks. Struka nije reagovala ni pred činjenicom da su neki ovlašćeni revizori češljali poslovne knjige posrnulih preduzeća, a odmah potom bili i njihovi stečajni upravnici, besomučno im obarajući cenu, a neretko i sami ih kupovali. Neki su postajali i članovi upravnih odbora svojih klijenata. Sukob interesa? Kod nas ne.
Pošto je cela struka na ispitu, ne samo u pogledu znanja, već i morala, veoma je važno, kaže na kraju razgovora za naš list dr Stanojević, obrazovanje novih kadrova za reviziju. Pojedine visokoškolske ustanove poslednjih su godina uvele u redovnu nastavu predmete iz te oblasti. Međutim, nivo i kvalitet nastavnika, udžbenika, pa i pomagala, krajnje su, kaže, neprimereni – upravo zbog činjenice da su ih pisali autori koji se nikada nisu ni praktično ni teoretski bavili strukom.
-------------------------------------------------------------------------
Samo jedan na konkursu
Činjenica da se na konkurs za državnog revizora javila samo jedna firma ("Dilojt i Tuš") može da ukaže na samo dve stvari – da ostale firme u Srbiji nemaju dovoljno stručnog potencijala za ovakvu vrstu ekspertize ili da su bile svesne snage našeg mehanizma lobiranja, jer se ovakvi poslovi zadržavaju u sferi visoke politike. Ovakav rasplet događaja, smatra dr Stanojević, nije dobar, uz sav respekt potencijala izabrane kuće, jer može da izazove sumnju u očekivanu nezavisnost državnog revizora. Čitava priča je time delikatnija, jer ukazuje i na nespremnost države za pravu funkciju državne revizije, kao stručnog, nezavisnog i odgovornog kontrolora rada državnih institucija – od trezora i završnog računa vlade, ministarstava, lokalnih uprava, preko javnih preduzeća i političkih stranaka do korisnika sredstava EU, donacija i pomoći međunarodnih organizacija, stranih vladinih i nevladinih organizacija.
Slobodan Kostić
[objavljeno: 20.11.2006.]
