Izvor: Blic, 22.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rešenje „Delti“ još nije uručeno
Rešenje o zabrani preuzimanja „C marketa", odnosno sprovedenoj nezakonitoj koncentraciji, Komisija za zašitu konkurencije još nije uručila „Delti". Razlog nije, izričita je predsednik te komisije prof. dr Dijana Marković-Bajalović, ni u pritiscima spolja, niti komešanju među članovima ovog regulatornog tela države Srbije, već jednostavno tehničkoj proceduri koja mora da se sprovede.
- Od donošenja odluke do pisanja rešenja i njegovog slanja >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << potrebno je određeno vreme. U dva-tri dana sav taj posao ne može da se uradi. Razloga za brigu da ćemo da odstupimo od onog što smo konstatovali, uveravam, nema - kaže za „Blic" prof. dr Dijana Marković-Bajalović.
Upravo to što ste prvo izašli sa svojom odlukom u javnost, a onda ostavili da tu odluku pretočite u rešenje i pošaljete ga „Delti", u delu stručne javnosti ocenjuje se, u najblažem, neumesnim potezom?
- Ne vidim šta je tu sporno. Komisija je obavezna da o svojim odlukama informiše javnost. Mi smo javnost obavestili nakon što smo doneli odluku. Što bi čekali i krili šta smo odlučili. Pa ni sudovi sa saopštavanjem presuda ne čekaju da one budu uručene strankama u sporu. Pa, ako hoćete, evo i Vrhovni sud je prvo izašao u javnost sa saopštenjem da nam poništava rešenje koje smo doneli u predmetu „C market" pa su nam tek posle uručili tu presudu.
Spočitava vam se i brzina kojom ste reagovali na tu presudu Vrhovnog suda. Novo rešenje, a sa istim zaključkom, doneli ste brzo.
- Krajnji rok da donesemo novo rešenje nam je bio 30 dana. Nismo čekali poslednji dan, doneli smo novo rešenje brže jer smo imali već obrađene predmete iz drugih slučajeva koncentracija na tržištu maloprodajnih prehrambenih lanaca, kao, na primer, pripajanje „Rodića" i „Merkatora", tako da uz prethodnu pribavljenu građu oko samog „C marketa" i udela „Delte" mogli smo relevantno da zaključujemo.
U tom novom rešenju zaključili ste da „Delta", u vlasništvu i sa „C marketom", u Beogradu drži preko 50 odsto tržišta. Da li ste do tog procenta došli na osnovu trenutnog stanja ili onog iz decembra 2005. kada je „Delta" ušla u posed „C marketa"?
- Za presek je uzet april 2006. godine, jer je tada Komisija formirana. Uzeli smo podatke koje nam je dostavila kompanija „Delta" i uporedili ih sa ostalim relevantnim podacima. Radili smo onako kako nalaže zakon, a to je da se za poređenje ne uzima samo goli broj maloprodajnih objekata već i njihova veličina, promet, pa se ukrsti sa objektima slične veličine i prometa drugih vlasnika. To što je „Delta" u međuvremenu, na primer, u Beogradu podigla još nekoliko svojih velikih objekata, poput „Tempa" na Bežanijskoj kosi i „Super Maksija" u „Delta sitiju", nismo uzimali u razmatranje.
Zašto se rešenje o zabrani preuzimanja „C marketa" donosi tek skoro dve godine pošto je ono obavljeno?
- Prvo da razjasnim forsiranje tumačenja da u trenutku kada je preuziman „C market" nije bio još stupio na snagu Zakon o zaštiti konkurencije, pa da je „Delta" mogla da obavi koncentraciju bez ikakvih daljih posledica. Zakon, tačno je, nije bio stupio na snagu u trenutku kada je firma „Primer C" izašla sa ponudom za preuzimanje „C marketa", ali je bio u punoj primeni u trenutku kada su oni tu ponudu realizovali. U Zakonu, naime, ostavlja alternativu - da kupac traži saglasnost ili pre ulaska u proces ili u roku od sedam dana po zaključenom poslu.
„Delta" je, dakle, po obavljenom preuzimanju „C marketa" bila dužna da traži saglasnost Komisije?
- Da. Ne „Delta", već firma „Primer C", koja je navedena kao kupac. I firma „Primer C", odnosno njen tadašnji direktor Vuk Delibašić je, postupajući upravo prema zakonu, poslala zahtev Komisiji za odobrenje obavljene koncentracije. Jedini propust je bio što to nisu uradili u roku od sedam dana, već sa zakašnjenjem od oko mesec dana, odnosno 17. januara 2006. Taj zahtev „Primera C" je, međutim, čekao pola godine na rešavanje, jer se kasnilo sa formiranjem Komisije za zaštitu konkurencije. U podacima „Primera C" bilo je navedeno da je vlasnik te firme fond iz Holandije „Novafin". Budući da nisu bili dati podaci ko je vlasnik tog fonda „Novafin", tražili smo dopunu i dobili dokumentaciju da je to bio, u trenutku kad su oni podnosili zahtev, Milan Beko, a tada kiparska firma „Hemislat", koja je suvlasnik „Delte". To što se sada pravni timovi te kompanije pozivaju na tumačenja da im za preuzimanje „C marketa" saglasnost nije bila potrebna je, dakle, prilično neumesno. Pa „Primer" je sam podneo zahtev, nije ih Komisija jurila po službenoj dužnosti, kako se u javnosti misli. Ako su smatrali da ne treba, kako sada govore, što su to tada uradili? Šta se u međuvremenu promenilo?
Za nedozvoljenu koncentraciju zakon propisuje kaznu u iznosu od jedan do 10 odsto godišnjeg prometa onom ko to obavi. Ukoliko rešenje Komisije ostane na snazi, „Delta" plaća kaznu u iznosu od 14 miliona evra pa sve do 140 miliona evra. Ko utvrđuje da li će iznos biti 14 miliona ili svih 140 miliona evra, odnosno ko uopšte naplaćuje tu kaznu?
- Rešenje Komisije je konačno. Stranka ima pravo žalbe Vrhovnom sudu, ali to ne odlaže odluku o izvršenju rešenja Komisije. Rešenje Komisije izvršava Sud za prekršaje i taj sud određuje koliki iznos kazne će biti razrezan. Sud za prekršaje je, međutim, prijavu koju smo dostavili u junu prošle godine i, na osnovu koje je trebalo da postupi, poništio. Dao je za pravo „Delti" da Zakon o zaštiti konkurencije nije bio na snazi kad je preuziman „C makret". Mi smo uložili tužbu na tu odluku suda za prekršaje i na ishod još uvek čekamo.
Ko je Dijana Marković Bajalović
Rođena 23.marta 1960.u Beogradu. Diplomirala na Pravnom fakultetu u Beogradu 1982, potom magistrirala i doktorirala sa disertacijom na temu „Tržišna moć preduzeća i antimonopolsko pravo". Bila stipendista Švajcarskog instituta za uporedno pravo, potom Međunarodne organizacije za razvoj prava u Rimu, pa minhenskog Maks Plank instituta za pravo konkurencije. Predaje pravo kunkurencije Evropske unije studentima na posdiplomskim studijama Evropskog centra za mir i razvoj Ujedinjenih nacija u Beogradu.
Odluka koja ne obavezuje
Bilo kakva odluka Komisije za zaštitu konkurencije koja je vezana za sporazume zaključene od 24. septembra 2005. do 10. juna 2006. nije zakonita niti obavezujuća, bez obzira na to da li se radi o „Delti", „Primeru C", „C marketu" ili drugom društvu, ocenio je Fond za razvoj demokratije. Kada je u pitanju monopolski ili dominantan polozaj na tržsistu, Zakon o zaštiti konkurencije „dopušta stvaranje monopolskog ili dominantnog položaja, ali zabranjuje samo zloupotrebu dominantnog položaja". Zavisno od toga da li neko privredno društvo ima udeo na relevantnom tržištu do ili preko 40 odsto određuje se ko je obavezan da dokazuje „zloupotrebu dominantnog položaja", saopštio je Fond.
