Izvor: S media, 02.Jun.2009, 16:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rebalansom povećati budžetski deficit
Saradnici Ekonomskog instituta procenili su da bi bilo bolje da se, zbog smanjenih budžetskih prihoda, rebalansom poveća deficit budžeta Srbije nego da se povećava porez na dodatu vrednost.
"Učešhe budžetskog deficita u bruto društvenom proizvodu (BDP) trebalo bi da bude veće od tri odsto, koliko je predvidjeno novim kreditnim aranžmanom sa Medjunarodnim monetarnim fondom (MMF)", rekao je Stojan Stamenković na predstavljaju novog broja biltena "Makroekonomske analize >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << i trendovi (MAT) i konjukturni barometar" Ekonomskog instituta.
On je naglasio da zbog pada prihoda od 17 odsto u prva četiri meseca, u odnosu na isti period prošle godine, nije realno očekivati da se ispuni plan rashoda ili budžetskog deficita, koji je utvrdjen aprilskim rebalansom budžeta.
Budžetski deficit, kako je objasnio Stamenković, mogao bi da se uveća sa predvidjenih 70 na oko 100 milijardi dinara, jer to dozvoljava najavljena pomoć budžetu Svetske banke od 300 miliona dolara, i Evropske unije od 100 miliona evra, sto zajedno iznosi oko 30 milijardi dinara.
"Sve razvijene zemlje su usled ekonomske krize šest puta povećale budžetske deficite u odnosu na ranije planirane, a sve zemlje EU, izuzimajući Luksemburg, imaće deficit veći od tri odsto", rekao je Stamenković i dodao da je planirani budžetski deficit SAD i Velike Britanije veći od 10 odsto.
Prihodi budžeta, kako je navedeno u MAT-u, u aprilu su smanjeni za oko 5,9 milijardi duinara, odnosno za 19 odsto u poredjenju sa istim mesecom prošle godine. Najviše su pali prihodi od PDV-a - 5,3 milijarde dinara, što je realno smanjenje od 26,4 odsto.
Carinski prihodi su sa 6,1 milijarde pali na 4,2 milijarde dinare, ili realno za 38 odsto, dok su prihodi od akciza porasli u odnosu na april prošle godine za 1,5 milijrdi dinara, što je realno povećanje od 8,2 odsto.
Vrednost ugovorenih gradjevinskih radova u prvom kvartalu ove godine u odnosi na isti prošlogodišnji period manja je za 45,5 odsto, a broj izdatih gradjevinskih dozvola za 16,7 odsto.
Promet je bio manji za 3,2 odsto u tekućim cenama, a u stalnim cenama za 9,6 odsto, dok je medjugodišnja inflacija od 8,8 odsto bila za 2,3 procentna poena veća nego u Rumuniji, prvorangiranoj zemlji u EU po visini inflacije.
Još je rano, prema oceni saradnika Ekonomskog instituta, procenjivati efekte mera Vlade Srbije za oživljavanje proizvodnje. Podaci o proizvodnji u aprilu, kako su naveli, nepovoljniji su nego u martu i ne nagoveštaju izlazak iz recesije.
Manja proizvodnja električne energije, derivata nafte, gvoždja i čelika, osnovni je razlog aprilskog pada providnje, ocenili su autori MAT-a i akazali na neodložnost reforme javnog sektora i ubrzavanje radova na Koridoru 10.
.jpg)
