Izvor: Politika, 09.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Razvoj bez kredita
Municipalne obveznice za finansiranje atraktivnih projekata – šansa za uravnoteženiji razvoj Republike. – Aktiviranje štednje
Dok građani Crne Gore i strani investitori odnedavno imaju šansu da, kupujući municipalne obveznice na Montenegroberzi doprinesu razvoju njihovih emitenata – opština Nikšić i Bijelo Polje, u Srbiji nema ni naznaka da će neka od lokalnih vlasti na taj način pokušati da prikupi sredstva za finansiranje atraktivnih razvojnih projekata bez >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zaduživanja kod banaka.
Umesto toga, mnogo je jednostavnije tavoriti i žaliti se na "beogradizaciju", to jest nesrazmerno ubrzani razvoj glavnog grada u odnosu na opštine, gradove i regione u takozvanoj unutrašnjosti Srbije i uzimati.
Međutim, ni srpska metropola, koja vapije za kapitalom za izgradnju novih mostova, metroa, obilaznice, uvođenje gasovoda, kao i obnovu dotrajale infrastrukture, još nije ni pokušala da iskoristi mogućnosti berze kako bi, prodajom svojih municipalnih obveznica, u veliki investicioni zamah uključila Beograđane i druge građane Srbije, kao i strane investitore.
Umesto toga, ovih dana je osvanula vest da će se za obnovu beogradske Gazele uzeti kredit od 30 miliona evra kod Evropske banke za obnovu i razvoj za tu namenu, a da niko od nadležnih nije kontaktirao berzu i raspitao se za mogućnosti prikupljanja sredstva za tu i druge slične namene na domaćem tržištu kapitala, na kojem je, inače, oskudan asortiman hartija kojima se trguje.
Papiri umesto kredita
Novi zakon o finansiranju lokalnih samouprava ne samo što bi trebalo da doprinese jačanju autonomije opština u pogledu samostalnog propisivanja svojih izvornih poreza na imovinu već je i šansa za njihov ubrzani razvoj.
On je najavio da će od iduće godine biti formirane i lokalne poreske uprave, a glavni prihodi opština biće naplata poreza na imovinu, na nasleđe i na poklon, na prenos apsolutnih prava, na prihod od nepokretnosti, na prihod od davanja u zakup pokretnih stvari i razne lokalne takse.
Nova zakonska rešenja omogućiće lokalnim organima vlasti da koriste velike mogućnosti finansijskog i tržišta kapitala, odnosno da emituju i prodaju različite vrste hartija od vrednosti na teret svojih budućih budžetskih prihoda.
Reč je, pre svega, o municipalnim obveznicama, u koje je ulaganje ne samo isplativo već i relativno nerizično, jer se njihova isplata garantuje iz fiskalnih prihoda lokalne zajednice.
Uz to, korporatizacija sadašnjih javnih i komunalnih preduzeća, koja podrazumeva da ona i dalje posluju na principu zadovoljenja javnog interesa, ali i da budu profitno motivisana, odnosno da cene njihovih usluga budu tržišno verifikovane, takođe bi omogućila izgradnju nove i modernizaciju postojeće lokalne elektrodistributivne mreže, gasovoda, puteva, uvođenje telefonije...
Jer, i ta preduzeća bi mogla da emituju obveznice radi prikupljanja sredstava za tehnološka unapređenja, modernizaciju i razvoj na tržištu.
Imajući u vidu da je svaki lokalni organ vlasti stalno "na oku" građana, to bi dodatno trebalo da olakša donošenje investicionih odluka.
Ovo tim pre što finansiranje razvojnih projekata emitovanjem i prodajom tih obveznica doprinosi poboljšanju kvaliteta življenja u lokalnoj zajednici, pa i zbog toga postoji zainteresovanost kupaca, pre svega poreskih obveznika s te teritorije, za ulaganje u vodovodnu mrežu, telefoniju, mostove i drugu infrastrukturu i kapitalne objekte.
Poreska "abolicija"
Municipalne obveznice, kojima se štednja građana aktivira, svuda su u svetu izuzete iz poreskog tretmana, što znači da su transakcije ovom hartijom "abolirane" od poreskog opterećenja, čime se isključuje i porez na dobit ostvaren u njihovom prometu.
Država tako stimuliše lokalne zajednice da samostalno pribavljaju sredstva koja su im neophodna, ali i da podstiču tražnju obveznica, čak i kad su prinosi koje one donose investitorima niži od onih koje obezbeđuju druge, ali oporezovane hartije.
Emisija i prodaja municipalnih obveznica se emitentu više isplati od zaduživanja kod banaka zbog toga što se transakcije ovim hartijama ne oporezuju, pa njihove kamatne stope mogu biti niže u odnosu na bankarske.
Uz to, potencijalni investitor može trgovati tom hartijom i na sekundarnom tržištu, što znači da ih u svakom trenutku može ili prodati ili kupiti i na taj način ostvariti kapitalnu dobit u cenovnoj razlici.
Emitent ima i mogućnost da utvrđuje rokove dospeća i eventualne kuponske isplate, shodno svojim potrebama, a ukoliko se pokaže kao pouzdan dužnik – može da povećava rokove dospeća novoemitovanih papira.
Na taj način svaka naredna emisija municipalnih obveznica za finansiranje razvojnih projekata lokalne samouprave postaje traženija, a neophodni novac, prikupljen na tržištu, pojevtinjuje.
To bi posebno došlo do izražaja u aktuelnom trenutku razvoja srpskog finansijskog tržišta, u kojem postoji izražen nedostatak hartija od vrednosti sa fiksnim prinosom, emitovanih od strane solventnih izdavalaca.
Vesna Arsenić
[objavljeno: 09.10.2006.]
