Izvor: Blic, 23.Okt.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Raste socijalni jaz
Raste socijalni jaz
BEOGRAD - U odnosu na pre dve godine položaj domaćinstava u Srbiji se popravio, s tim što su promene nabolje osetili pripadnici srednje klase i bogati a siromašni vrlo malo. Tranzicija je dakle donela neko poboljšanje, ali s druge strane još više produbila socijalni jaz u društvu, pa je vreme da se rezultati tranzicije ravnomerno rasporede i da politička elita, ukoliko želi ostati tu gde je sada, mora popraviti položaj siromašnih - rekao je >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << juče Milan Nikolić, direktor Centra za proučavanje alternativa, predstavljajući rezultate istraživanja stručnjaka ovog centra o strategiji opstanka domaćinstava u Srbiji u ovoj godini. Istraživanje je obavljeno u septembru, na uzorku od 1.471 ispitanika.
- Na naše pitanje da li je nakon oktobra 2000. došlo do promene u načinu života članova domaćinstva, 21 odsto ispitanika rekao je da su se desile promene nabolje, 28 procenata nagore, a za 51 odsto položaj domaćinstva u kome žive ostao je isti. Naša istraživanja pokazuju da skoro 80 odsto domaćinstava smatra da se mora više raditi na poboljšanju standarda stanovništva, jer je za građane to pitanje broj jedan, a ne recimo ulazak u Evropsku uniju ili bilo šta drugo - izjavio je Nikolić, dodajući da bi vlast trebalo više pažnje da obrati na to šta o reformama misle sami građani nego kako ih ocenjuju u Međunarodnom monetarnom fondu, Evropskoj uniji, Svetskoj banci i drugim međunarodnim političkim i ekonomskim institucijama.
Iznoseći rezultate istraživanja CPA, on je rekao da najbolje žive mešovita domaćinstva čiji jedan deo članova sam proizvodi hranu a drugi su zaposleni, nepoljoprivredna stanovništva su u zlatnoj sredini, a najveća koncentracija siromašnih nalazi se među čisto poljoprivrednim domaćinstvima, pogotovo onim koja imaju male posede. Ono što je dobro u odnosu na pre dve godine, kada je ovaj centar pravio isto istraživanje, jeste to što je porastao procenat domaćinstava koja su u stanju da od svojih prihoda pokriju osnovne životne rashode. Takvih domaćinstava 2000. godine bilo je 19 odsto, a sada je taj procenat povećan na 40. Loše je što na vrhu lestvice prihoda nije došlo do promene, pa je i sada kao i pre dve godine u grupi s najvišim prihodima samo tri odsto domaćinstava.
Boljitak su, sudeći prema ovoj anketi, najviše osetili Beograđani, što se tumači činjenicom da je u prestonici otvoreno dosta predstavništava stranih firmi, banaka i raznih stranih asocijacija gde se zaposlio i svoj životni standard popravio izvestan broj žitelja glavnog grada. Gledano po kvalifikacionoj strukturi promene, poboljšanje su najviše osetili oni s višom ili visokom školom, zatim radnici sa srednjom stručnom spremom, a najmanje sa završenom osnovnom školom.
Kada je reč o strategijama koje domaćinstva koriste da bi opstala, zabeležen je značajan pomak nabolje. Za razliku od 2000. kada su mnogi bili u stanju pasivnog pesimizma, a skoro polovina smatrala da ne može ništa da učini za sebe, sada se većina okrenula takozvanim radnim strategijama, dakle žele i smatraju da se mogu zaposliti, razmišljaju o stručnom usavršavanju, a učešće onih koji se osećaju nemoćnim da preduzmu bilo šta u poboljšanju svog položaja palo je ispod 30 procenata. R.Marković Stručnjaci bi preko granice
Milan Nikolić, direktor Centra za proučavanje alternativa, rekao je da je prema ovom istraživanju manji procenat onih koji izlaz vide u emigriranju iz zemlje nego što je to bilo 2000. godine. Međutim, prema drugom istraživanju koje ovaj centar radi i koje će uskoro biti prezentovano, oko 20 odsto mladih stručnjaka je spremno da iz zemlje ode odmah, a 54 odsto otići će čim im se pruži prva prilika. Bogatiji za mobilne telefone
U odnosu na pre dve godine od svih važnijih tehničkih uređaja u domaćinstvu promena je uočena jedino kod posedovanja mobilnih telefona, pa se procenat vlasnika povećao sa 21 na 42 odsto. Istraživanje je pokazalo da se donekle podmladio i vozni park u Srbiji, kao i da je blago povećana potrošnja goriva. Promene načina života nakon oktobra 2000.
Lokacija Na bolje
Na lošije
Ostalo isto
Beograd 33
27
40
Ostali gradovi 22
29
49
Selo 17
28
55
Školska sprema
Osnovna škola i niže 13
32
55
Srednja škola 22
27
50
Viša, visoka 41
19
40
Socio-profesionalne grupe
Gornji sloj (političari, direktori većih firmi) 18
28
54
Sitni preduzetnici 45
24
31
Stručnjaci, niži direktori, slobodne profesije 49
14
37
Službenici, tehničari, VKV radnici 21
28
51
Radnici nižih kvalifikacija 18
33
49
Srednji poljoprivrednici 13
33
54
Sitni poljoprivrednici 6
24
70
Penzioneri 19
29
52
Nezaposleni 16
31
53
Izdržavana lica 15
29
56
Za ceo uzorak 21
28
51
