Izvor: Politika, 15.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rast bez garancije
Iako država novim ulaganjima želi da pospeši razvoj, lako se može dogoditi da na srednji i duži rok ukoči privrednu aktivnost
Nova, a ko zna, možda, i aktuelna vlada, može se sticajem raznih okolnosti već tokom iduće godine lako suočiti sa novim, neočekivanim izazovima Nacionalnog investicionog plana. Da umesto razvoja, zbog koga se i pokreće taj projekat vredan 1,675 miliona evra, izazovu na srednji i duži rok – usporavanje privrednog rasta.
Ma kako >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ta činjenica na prvi pogled izgledala nelogično, jer se investira radi razvoja, a ne zbog tapkanja u mestu, stručnjaci okupljeni u biltenu Makroekonomske analize i trendovi Ekonomskog instituta, ipak, sa dosta argumenata dokazuju da je ta kolizija ciljeva moguća.
Sve je izvesnije da od planirane sume za ulaganja ove godine, od oko 400 miliona evra, veći deo tog novca neće biti utrošen. Preneće se u 2007. godinu za koju je ionako predviđeno više od tri četvrtine svih sredstava. Ekonomske vlasti, svejedno koje vlade, suočiće se sa strašnim pritiskom svih vidova potrošnje – od investicione do lične. Ali, to je tek polovina problema s kojim će morati da se ozbiljno pozabavi Narodna banka Srbije, jer svaki skok potrošnje, makar i investicione, začas se prelije i pretvori u druge njene vidove i evo svakojakih robnonovčanih neravnoteža s kojima se treba efikasno izboriti. U protivnom, eto inflacije.
Stručnjaci MAT-a, međutim, prst upiru u nešto drugo. Čak kada bi se, kažu, isključila i "dežurna" zamerka, po kojoj država nikada nije dobar investitor i da su njena ulaganja po pravilu uvek manje efikasna u odnosu na privatna, jer su im pretpostavka, favorizovanje NIP-a lako može da destimuliše upravo strane direktne (grinfild) investicije, ali i da obeshrabri domaće poslenike. Zašto?
Privatnici ulažu veoma racionalno i sračunato na brzo sticanje profita, a profit potom reinvestiraju. Države im uglavnom prethode, recimo, dobrim saobraćajnicama, obezbeđenom infrastrukturom, efikasnim radom državnih službi... Ako Srbija u idućoj godini nameri da svoj NIP sprovede u najvećoj mogućoj meri i za to upotrebi više od 1,3 milijarde evra, gde je prostor za ostale investitore? Ova nedoumica ima smisla utoliko što će od mogućih 20 do 25 odsto našeg BDP-a za investicije najmanje trećinu činiti NIP. Prema oceni stručnjaka MAT-a to je previše. Oni upravo u tome vide mogućnost da privatnici budu destimulisani da više ulažu. Eto, kažu, opasnosti da se na srednji rok dovede u pitanje privredni razvoj, jer novac koji država ulaže nije plod preraspodele društvenog kolača u korist budućnosti, već dolazi od prodaje njene imovine.
U čemu je dugoročniji problem po budući privredni razvoj i realizaciju NIP-a?
Pošto će visoka investiciona aktivnost države izazvati bez ikakve sumnje prilične inflatorne pritiske, jer će se razmahnuti svi oblici potrošnje, po oceni urednika MAT-a, Stojana Stamenkovića, "i Bog bi se veselio" kada bi NBS podigla ciljanu inflaciju na 20 odsto za 2007. godinu. Tada bi sve glatko prošlo, ali visoka inflacija nije poziv i preporuka ni za jednog investitora. Ko može u tom i takvom požaru cena da se snađe i izračuna koliko će ga šta koštati? Niko, osim špekulanata, a oni nam nisu prioritet. Dakle, ni to nije rešenje.
Rešenja, ipak, ima, ali sa istim mogućim epilogom. Da NBS sa svakim uloženim novim državnim evrom srazmerno pooštri svoje monetarne i kreditne mere i toliko poskupi novac da ga niko ekonomski razuman ne može pozajmiti. Privatnici ponajmanje. S visokim kamatama nema razvoja ni na kraće staze, a kamoli duže.
Ima, po stručnjacima, još jedno rešenje, ali dosta skupo – daljim snaženjem dinara u odnosu na evro otvoriti kanale za uvoz inostrane robe i napraviti ogroman spoljnotrgovinski deficit, jer rast domaće produktivnosti i BDP-a ne mogu ni izbliza da "ispeglaju" pritisak od najmanje 1,3 milijarde evra. To bi se, međutim, veoma brzo osvetilo celokupnoj privredi, pa i stanovništvu, i izazvalo nesagledive posledice tokom niza godina.
Realizacija NIP-a je tek na početku. Tek se objavljuju prvi pozivi za prikupljanje tenderske dokumentacije za pojedine projekte. Dakle, još ima vremena da se o ovim upozorenjima povede stručna rasprava kako bi se izbegla većina rđavih posledica državnog investicionog plana na koji se nedavno narogušio i sam MMF, zalažući se, u svojim preporukama, za mnogo veći oprez u trošenju privatizacionih i budžetskih viškova i to u što dužem periodu – dužem od ove i iduće godine.
Slobodan Kostić
[objavljeno: 15.10.2006.]
