Izvor: B92, 08.Sep.2010, 03:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rakovica: Ovde više nema života
Beograd -- Nekada moćan radnički basen Rakovica, koji je zapošljavao 17.000 radnika, danas sablasno prazan. Na Rekordu katanac. Gigantski "21. maj" danas zanatska radnja.
Sanlasno deluje radnička Rakovica. Fabrike u kojima je pre koju deceniju radilo 17.000 ljudi avetinjski su prazne. Umesto zahuktalih mašina koje su obarale rekorde, kroz napukle zidove i bušne krovove fijuče vetar...
"Rakovica je danas kao veliko groblje. Kako je proizvodnja zamirala, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << tako je umirala radnička duša. Ovde više nema života...Samo strepnja za budućnost dece i unučića", govori Radoslav Pejić (66), penzionisani radnik IMR.
Tri puta manje metalaca u Srbiji
U metalskom sektoru, početkom devedesetih godina, bilo je 365.000 zaposlenih. Danas, samo 120.000! "Od preostalih metalaca, polovina ili ne prima lični dohodak ili je neredovan. Procene stručnjaka su da će do 2015. godine metalski sektor imati između 65.000 i 70.000 radnika", kaže Jovan Pirković.
Od IMR, Rekorda, „21. maja", nekadašnjih simbola ne samo Rakovice nego radničko-proizvođačke Srbije, ostale su prazne fabričke hale. Radi još samo Fabrika motora i traktora. Na Rekordu je katanac zbog pogrešne privatizacije, a nekad gigantski „21. maj posluje sa nekolicinom zaposlenih, kao - zanatska radnja.
"Kao što se oko matice okupljaju sve pčele tako se oko IMR zbila smanjena radnička Rakovica! Nekada nas je bilo 7.000. Danas, nas 700 'preživelih' radnika jedina smo nada posustalog industrijskog džina. Ako i mi ostanemo bez posla - biće to zločin!", kaže Goran Stefanović, metaloglodač. -
Nekada najveći jugoslovenski basen, ponos metalske industrije, zapošljava svega dve do tri hiljade ljudi. Jovan Pirković, predsednik Granskog sindikata metalaca Nezavisnost, smatra da je to „na papiru" jer faktički radi samo 500 radnika.
"Rekord je zatvoren, a u '21. maju' radi 10 odsto zaposlenih u namenskoj proizvodnji. Ostao je samo IMR, sa oko stotinak traktora spremnih za podaju...", nabraja Pirković
IMR je jedina fabrika na Balkanu za proizvodnju traktora i dizel motora. Kraj je prve smene. Pogonom udara tup zvuk mašina. Metaloglodači Radoslav Pecić i Goran Stefanović glancaju čelične poluge.
IMR je u prošloj godini ugovorio poslove vredne 11 miliona evra. Proizvodnja i prodaja uvećane su tri puta čemu je, prema rečima direktora, doprinela subvencionisana prodaja traktora ne samo u našoj zemlji, već i u Republici Srpskoj sa kojom ostvaruju značajnu saradnju. "Vlada insistira na izvozu a vraćanjem izvozničkih subvencija umanjili bismo cenu i podigli konkurentnost domaćeg proizvoda", kaže Radosavljević.
Mašine i alati su iz pedesetih godina prošlog veka, kada je IMR predat na upravljanje radnicima, iz doba socijalizma. Bio je to simboličan čin radničkog trijumfa koji je, kako kaže Prvoslav Bakić, predsednik Asocijacije slobodnih nezavisnih sindikata, za zaposlene značio obavezu da prebacuju normu i rekorde.
"Radnici su iznevereni, nezadovoljni, osiromašeni. Igrajući na kratu radničke apatije političari misle da će bezbolno proći još jedna jesen. Brinu nas poskupljenja. Treba decu spremiti za školu, studente na fakultet... Valja ogrev kupiti", kaže Bakić.
Većina radnika IMR su visokokvalifikovani. Prošlomesečna prosečna plata bila je 29.127 dinara. Teši ih što je primaju redovno.
"Od naših traktora žive gotovo 800 porodice radnika IMR ali i još 400 familija dobavljača iz cele Srbije. Od države tražimo samo još posla. Jedini radnički interes je da fabrike rade, da možemo decu da izdržavamo", kaže Jova Mičić, radnik.
Zbog starih dugova IMR je izgubio korak u trci sa novim tehnologijama. Generalni direktor Zoran Radosavljević tvrdi da IMR ima potencijal koji država mora da prepozna i pomogne da dođu do strateškog partnera za kojim bezuspešno tragaju. "Naš ulog je kadar, znanje i iskustvo, ali i brojna tržišta na afričkom kontinentu i bliskoistočnim zemljama", kaže Radosavljević.
Radnici i dalje spas vide u radu i proizvodnji. "Političari nas uveravaju da je Srbija poljoprivredna zemlja, a mi i dalje zavisimo od uvozničkog lobija koji je potisnuo domaću proizvodnju pa uvozi kineske traktore", kaže brusač Dragan Novaković.
On dodaje da "ako Vlada ne osmisli ozbiljnu strategiju za oporavak posustalih giganata, IMR i IMT će doživeti sudbinu Zmaja. Nikakva nas politika ne interesuje, samo posao. Ponižavajuće je kada ti žena i dete gladuju. Ovde sam kosti ostavio. Nije sramota o nemaštini govoriti, sramota je kada mi dete zatraži čokoladu, a ja nemam da mu je dam".
Pratite specijal: NIS na berzi
