Izvor: Blic, 22.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Provizije banaka visoke
Za većinu transakcija koje se obavljaju preko banaka građani treba da budu spremni da će imati i odgovarajući trošak. Banke upravo zarađuju od provizija i naknada koje naplaćuju stanovništvu, te stoga da skoro nema usluge koja je besplatna.
Ukoliko kupujete stan, morate računati na trošak prenosa novca sa računa kupca na račun prodavca. Pojedine banke naplaćuju samo fiksne iznose po ugovoru, dok druge procentualne. Pa tako, logično, što je iznos veći, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << naravno veća je i suma koja mora da se izdvoji za proviziju. U slučaju da su i kupac i prodavac u istoj banci, provizija se kreće od 750 dinara fiksno, pa i do oko 0,20 odsto od vrednosti nekretnine. Uobičajeno je da banke ne zaračunavaju ovu naknadu ukoliko one odobre stambeni kredit.
Kada je klijent - kupac koji uplaćuje novac na račun prodavca u drugoj banci, taj trošak takođe se negde plaća fiksno, ali kod pojedinih banaka i do 0,95 odsto. Primera radi, za stan koji košta 100.000 evra, naknada bi iznosila 950 evra.
Praksa je da je otvaranje tekućeg računa u željenoj banci ne naplaćuje, kao i uplate na taj račun. Ali, za skoro sve ostalo, mora da se izdvoji novac. Tako vlasnik tekućeg trebalo bi da ima na umu da će plaćati mesečni trošak za održavanje računa i ako mu banka pošalje opomenu zbog ulaska u nedozvoljeni minus. Banke uglavnom naplaćuju naknadu za izdavanje čekova, koja iznosi od pet do desetak dinara po čeku. Podizanje novca na bankomatu matične banke je besplatno, ali na svim ostalim se zaračunava provizija od oko tri odsto.
Vlasnici kartica, takođe imaju određene troškove. Počev za članarine koje su na godišnjem nivou, do hitne izrade kartice (što je nešto više od hiljadu dinara). Banke će naplatiti i naknadu zbog neosnovanih reklamacija, gašenja kartice, slanje izvoda poštom... Zatim, ako zagubite ili zaboravite PIN kod, novi će vas koštati 300 dinara.
Klijenti koji žele da uzmu kredit, platiće naknadu banci koja se kreće od jedan pa i do tri odsto. Ako se reše da kredit ranije vrate, to će ih koštati i do tri odsto od vrednosti ostatka duga. Banka naplaćuje i slanje opomene neredovnim klijentima. Pre odobrenja kredita takođe treba izdvojiti novac za usluge Kreditnog biroa, a izveštaj se plaća i za podnosioca zahteva i za žiranta, što izađe oko trista dinara.
Neretko banke za određenu proviziju naplaćuju i usitnjavanje stranog novca i to za 0,5 odsto od nominalne vrednosti.
Kako je to u Hrvatskoj i BiH
Za razliku od Srbije, u Hrvatskoj i Federaciji Bosne i Hercegovine, drugačije se naplaćuju naknade za prenos novca sa računa kupca na račun prodavca. Tako u UPI banci Sarajevo, koja je članica gurpe „Inteza Sanpaolo", primenjuje se standardna tarifa naknada za usluge platnog prometa u zemlji, koja za plaćanja unutar banke iznose jedan KM po transakciji (40 dinara), dok se za plaćanja ka drugoj banci obračunava šest KM po transakciji (240 dinara).
U Hrvatskoj privrednoj banci Zagreb, ukoliko je plaćanje računa u okviru banke nema naknade, dok kada je reč o drugim žiro-računima izvan banke naknada je jedan odsto od iznosa, odnosno minimalno šest hrvatskih kuna (oko 60 dinara), a maksimalno 100 kuna (oko 1.000 dinara).
.jpg)
