Izvor: B92, Tanjug, 02.Jan.2010, 17:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prostran: Rekordan suficit agrara
Beograd -- Poljoprivredna proizvodnja u Srbiji je ostvarila u 2009, i pored teških finasijskih i ekonomskih uslova, u odnosu na 2008. godinu i rekordan izvoz i suficit.
Sekretar Udruženja za poljoprivredu Privredne komore Srbije (PKS) Milan Prostran kaže da je "prema dosadašnjim rezultatima, poljoprivreda sigurno ostvarila izvoz od oko dve milijarde dolara, a imaće i suficit koji će se kretati oko 700 miliona dolara".
On je naglasio da je to u istoriji trgovine >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda Srbije sa svetom rekordan izvoz i suficit.
Prostran je naglasio da je 2009. godina bila ekstremno rodna, ukazajući da je biljna proizvodnja posebno uticala na fizički rast poljoprivrede i obezbedila sasvim dobar bilans hrane iz koga Srbija može obezbediti prehrambenu sigurnost u svim vrstama osnovnih poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda.
On je ukazao da je to najviše zasluga dobrog roda žitarica, kukuruza, ali i uljarica, industrijskih kultura i voća, posebno njegovih kontinentalnih vrsta.
Ukupan fond roba omogući će nastavak trenda izvoza hrane i u 2010. godini, naglasio je Prostran. "Imamo blizu 500.000 tona viška pšenice, oko dva miliona tona kukuruza viška, oko 200.000 tona viška šećera, ulja više od 100.000 tona, imamo puno voća za izvoz", precizirao je Prostran, ali i naglasio da je neophodno posvetiti više pažnje skladišnom prostoru.
Prostran je, pak, upozorio da nivo proizvodnje u stočarstvu i dalje ostaje na "kritičnoj crti", dodajući da je broj svih vrsta stoke opao, pa se ne može govoriti ni o većoj proizvodnji mesa.
On je kazao da beleženje fizičkog rasta proizvodnje i rekordnog izvoza i suficita u teškoj ekonomskoj i finasijskoj godini govori u prilog činjenici da je poljoprivreda još uvek vitalan sektor, kao i da postoji tražnja za hranom u okruženju, ali i svetu.
”Poljoprivreda je svetla tačka u ukupnoj ekonomiji srpske privrede, i to je svojevrstan poziv državi i bankama da ulože u ovaj sektor”, rekao je Prostran.
On je kao negativne aspekte naveo veoma niske prinose, skroman nivo ulaganja, neke probleme oko privatizacije, još uvek sitan posed, to što neke tržišne institucije, poput Republičkih robnih rezervi, ne funkcionišu još uvek najbolje.
„Ono što je svakako bio problem u 2009. godini je nizak agrarni budžet, koji je iznosio oko 17 milijardi dinara, odnosno svega 2,2 odsto učešća u ukupnom budžetu Republike Srbije”, rekao je Prostran, ocenjujući da se sa tim parama nije mogao napraviti neki zaokret.
Prema njegovim rečima, budžet za 2010. godinu će, iako povećan za 25 odsto, odnosno za oko pet milijardi dinara, biti nedovoljan i ponovo će staviti resorno ministarstvo i ministra u velike dileme gde i u kom pravcu usmeriti ta sredstva.
On je naglasio i da je povećanje sredstava za poljoprivredu možda dobar nagoveštaj i vesnik da se i u kriznim godinama shvatilo da je poljoprivreda bitna, kao i da su poljoprivreda i prehrambena industrija realni sektor koji ovoj državi donosi samo stabilnost, a ne probleme.
Bilo bi dobro da se pri raspodeli sredstava u 2010. godini ne raspline u velikom broju namena trošenja budžeta, već u dve do tri namene, ocenio je Prostran, dodajući da je njegov predlog da se sredstva ulože u regresiranje cene kapitala, odnosno stvaranje veće podrške kreditima za tekuće finasiranje i povećanje iznosa za investicije.
Takođe, dok god Srbija ne udje u Svetsku trgovinsku organizaciju (STO) treba podržavati izvoz, bez obzira na pozitivan spoljnotrgovinski saldo, koji treba i zadržati, naveo je Prostran.
On je kazao da treba nastaviti i premiranje mleka, bar na postojećem nivou, pod uslovom da ta sredstva koriste i pravna lica, odnosno privredna društva, kao i da je stav PKS da se apsolutno zadrži podrška duvanu.
Ta podrška ne znači podršku pušenju, već da se u onim delovima Srbije gde se ne može ništa drugo proizvoditi, ta kultura ponovo vrati, kazao je Prostran, dodajući da se pre svega radi o jugu Srbije - Preševu, Bujanovcu, Vranju, Vladičinom Hanu do Niša, gde se proizvode orijentalni tipovi duvana.
