Izvor: Glas javnosti, Tanjug, 23.Apr.2010, 12:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Proizvodnja zdrave hrane budućnost Srbije
MALI LOŠINJ - Ukoliko bi se u ruralni razvoj Srbije uložila oko milijarda evra, a ceo region proglasio za područje bez genetski modifikovanih proizvoda, vrednost proizvodnje hrane u Srbiji za tri godine mogla bi da dostigne sedam milijardi evra, izjavio je stručni saradnik u Privrednoj komori Srbije Branislav Gulan.
- Vrednost izvoza hrane, odnosno poljoprivredno prehrambenih proizvoda iz Srbije u 2009. godini bila je 1,94 milijarde dolara, a uvoza 1,3 milijarde dolara- podsetio je >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << Gulan, dodajući da je ta privredna grana lane ostvarila suficit od 640 miliona dolara u razmeni sa svetom.
Gulan je napomenuo i da se hrana proizvedena u Srbiji najviše plasira u zemlje bivše Jugoslavije i CEFTA regiona.
- Proizvodnja hrane bez genetski modifikovanih organizama je veoma značajna, jer se 10 odsto stanovništva Evropske unije ili blizu 50 miliona njih izjasnilo da hoće da troši takvu hranu - kazao je on učesnicima Drugog hrvatskog kongresa o ruralnom turizmu, koji je u Malom Lošinju okupio više od 400 učesnika iz 11 zemalja.
- Mi bi hranu bez genetski modifikovanih organizama proizvodili za izvoz, ali i za ponudu na domaćoj trpezi - kazao je Gulan i naglasio da bi Srbija proizvodnjom takve hrane imala obezbeđeno tržište za svoje proizvode.
Uz pomenuta ulaganja, izvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda iz Srbije u tom periodu dostigao bi tri milijarde dolara, istakao je Gulan i dodao da bi do 2020. godine, uz više faze prerade i bolje korišćenje prehrambene industrije, taj izvoz iznosio sedam a deceniju kasnije i 10 milijardi dolara.
- U Srbiji se godišnje na 4,1 miliona hektara obradivih poljoprivrednih površina u proseku proizvede oko 15 miliona tona agrarnih proizvoda u vrednosti od oko 5,5 milijardi dolara. Veća proizvodnja hrane trebalo bi da omogući i razvoj srpskog sela, odnosno "zaustavi njegovo umiranje", jer od blizu 4.800 sela "svako četvrto je na putu nestanka - istakao je Gulan i dodao da bi Srbija, kroz razvoj seoskog turizma, uz veliki broj brendova u hrani, mogla da privuče značajan broj gostiju.
Sad se već formiraju i klasteri seoskog turizma, napomenuo je Gulan, dodajući da u Srbiji danas polovina stanovništva živi na selima, a ima i 778.000 seoskih domaćinstava.
- Kada bi se samo 10 odsto njih bavilo turizmom, to bi za Srbiju značilo dodatni prihod od najmanje 1,6 milijardi evra godišnje - kazao je Gulan, dodajući da je i Svetska turistička organizacija preporučila Srbiji da razvija seoski turizam.
Drugi hrvatski kongres o ruralnom turizmu sa međunarodnim učešćem trajaće do 25. aprila, a održava se u Malom Lošinju u Hrvatskoj.
Organizatori skupa su Deoničarsko društvo za ruralni razvoj i marketing "Hrvatski farmer", konzorcijum agroturizma i ruralnog turizma Istre "Ruralis" i Klub članova "Selo".
