Izvor: Politika, 29.Dec.2011, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Proizvodnja veća, a zaposlenih manje
Rast BDP u 2011. procenjen na 1,9 odsto, zarade realno više za 0,3, industrijska proizvodnja 1,8, ali je za 2,8 manje zaposlenih
Bruto domaći proizvod Srbije porastao je 2011. 1,9 odsto u odnosu na prethodnu godinu, procena je Republičkog zavoda za statistiku. Broj zaposlenih manji je za 2,8 procenata. Zarade bez poreza i doprinosa nominalno su više za 11,3, a realno za 0,3 odsto nego prethodne godine. Statistika je procenila i da će godišnja stopa inflacije biti sedam odsto. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Procentni poen više od očekivanja.
Prema rečima dr Dragana Vukmirovića, direktora zavoda, navedenom rastu BDP u godini na izmaku najviše je doprinelo snabdevanje električnom energijom, gasom i parom, građevinarstvo i rudarstvo. Najveći pad bruto dodate vrednosti zabeležen je u sektorima trgovine, administrativne i pomoćne uslužne delatnosti.
Na jučerašnjoj konferenciji za novinare, uobičajenoj za kraj godine, Vukmirović je saopštio procenu da je industrijska proizvodnja u 2011. porasla 1,8 odsto. Tome je najviše doprineo sektor snabdevanja električnom energijom, gasom i parom i sektor rudarstva. Procenjeno je da je poljoprivredna proizvodnja imala rast od 0,8 odsto.
Državna statistika je u 2011. zabeležila oporavak građevinarstva, jer je vrednost izvedenih radova povećana za 17,7 odsto. Istovremeno je drastično opao promet u trgovini na malo – 17,6 procenata, dok je promet u trgovini na veliko imao rast.
Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena u periodu januar–novembar 2011. dostigla je 20,75 milijardi evra, što je za 14,8 odsto više nego u istom periodu prethodne godine.
Izvoz robe, izražen u evrima, za jedanaest meseci vredeo je 7,73 milijarde evra, što čini povećanje od 16 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. U istom periodu uvoz robe imao je vrednost od 13 milijardi evra, što je više za 14 odsto nego od početka januara do kraja novembra 2010. godine. Pokrivenost uvoza izvozom bila je 59,4 odsto i veća je u odnosu na pokrivenost u istom periodu prethodne godine kada je iznosila 58,3 procenta.
U strukturi izvoza po proizvodimanajviše je zastupljena roba za reprodukciju – 66,9 odsto (7,25 milijardi dolara), slede roba za široku potrošnju 25,1 odsto (2,71 milijarda dolara) i oprema osam procenata (873,1 milion dolara).
U strukturi uvoza po nameni proizvoda najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju – 55,7 odsto (10,17 milijardi dolara), slede roba za široku potrošnju – 15,6 procenata (2,83 milijarde dolara) i oprema 11,7 odsto (2,13 milijardi dolara). Neklasifikovana roba po nameni iznosi 17 odsto (3,1 milijarda dolara).
---------------------------------------------
Najviše izvozimo u Nemačku i Italiju
U izvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri, pojedinačno, bili su: Nemačka (1,23), Italija (1,22) i Bosna i Hercegovina (1,09 milijardi dolara). U uvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri, pojedinačno, bili su: Ruska Federacija(2,3), Nemačka (1,99)i Italija (1,62 milijarde dolara). Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima imamo potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine više od polovine ukupne razmene.
---------------------------------------------
Sa zemljama CEFTA suficit 1,39 milijardi dolara
Naš drugi po važnosti partner su zemlje CEFTA sporazuma, sa kojima imamo suficit u razmeni od 1,39 milijardi dolara, a što je rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda (žitarice i proizvodi od njih i razne vrste pića), kao i izvoza gvožđa i čelika. Kada je reč o uvozu, najviše se uvoze električna energija, gvožđe i čelik, kameni ugalj i obojeni metali, kao i povrće i voće. Izvoz Srbije za posmatrani period iznosi 2,95 milijardi dolara, a uvoz je 1,55 milijardi dolara. Naš izvoz u ove zemlje je za 89,6 odsto veći od uvoza.
A. Mikavica
objavljeno: 30.12.2011.
