Izvor: TvojPortal.com, 04.Okt.2011, 10:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Programi za zapošljavanje završavaju se na sudu
/dnevnik.rs/ Najveći deo ekonomskih mera Vlade ne prati nikakva ekonomska analiza, pa tako će i ona za zapošljavanje radnika iz sive zone biti upamćena po dva nivoa besmisla.
Prvo, mere neće dati nikakve značajnije efekte i drugo, biće prva ekonomska mera u kojoj nije naveden nijedan statistički podatak, ukazuje u razgovoru za „Dnevnik” predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća Milan Knežević navodeći da je od avgusta 2008. godine u Srbiji ugašeno 130.000 >> Pročitaj celu vest na sajtu TvojPortal.com << firmi, izgubljeno 400.000 radnih mesta, da je 64.000 preduzeća i preduzetničkih radnji u blokadi, da je za 25.000 preduzeća predviđen stečaj...
U Srbiji vlast neće sistem u kojem će 130 agencija naterati da budu pod kontrolom budžeta. Neće niko da različiti razvojni i podsticajni fondovi uđu u budžet jer onda ne mogu ostvarivati privatne interese. Svaki od tih programa je zloupotrebljen, tvrdi naš sagovornik i upozorava da će polovina start-ap kredita biti krivično gonjena, a pedeset odsto nikad neće biti vraćena. Sve agencije sračunate su na ličnu i partijsku korist, ukazuje Knežević.
- Ali, mi smo uspeli da nagradimo statistiku tako što smo izmislili nekoliko poređenja koje sistemi privredno i ekonomski uređenih zemalja ne poznaju. Tako se poredimo sami sa sobom ili sa gorima o nas, naravno kako bismo uvek bili bolji od njih. Imamo i čuveno “poređenje sa okruženjem” koje nikada ne može dati jasnu sliku gde smo – ukazuje naš sagovornik.
A zapravo, u ovom trenutku svi trendovi u Srbiji i svi ekonomski performansi su negativni osim izvoza koji u jednoj meri raste zahvaljujući nekolicini firmi, recimo, proizvodnji električnih uređaja i aparata, a i njih zapravo slovenačka preduzeća plasiraju van naše zemlje, kaže on.
- U Srbiji je ekonomija izvršila samoubistvo jer je bila dugoročno zatočena u partijskim tamnicama i interesima. Mi, nažalost, ne možemo doneti nijedan ekonomski parametar pošto se dnevno zloupotrebljava zarad političke koristi i dobitka novih birača. Stoga s velikim oprezom i rezervom treba uzimati statistička saopštenja koja dolaze iz vlade jer su se uglavnom pokazala kao netačna. Ekonomija Srbije curi ka dnu i dugoročno ništa ne nagoveštava da će se ijedan trend promeniti i krenuti u pozitivnom smeru – upozorava Knežević.
Osvrćući se na Vojvodinu, za koju je i zvanična statistika potrvdila da više ne spada u kategoriju razvijenih regiona, naš sagovornik kaže da svi regioni u Srbiji tonu i da je i „svako poređenje žalosno”.
- Nije na mestu ni poređenje Vojvodine i Beograda. Nažalost, to poređenje dvaju više ili manje razvijenih regiona podseća na dvojicu prosjaka koji se takmiče ko ima novi šešir – kaže Knežević.
Po njemu, Vojvodina i ne može biti razvijen region dok ne napravi iskorak od primarne proizvodnje žitarica i poljoprivrednih proizvoda ka višem stepenu prerade koji jedino može da donese dodatu vrednost. Nažalost, mešetrenje gotovim proizvoda koji se izvoze i najlakše ih je prodati, onemogućava stvaranje akumulacije preduzećima koja bi napravile dodatu vrednost kroz više faze prerade. I zato je, između ostalog, Vojvodina u paradoksu da ima velik izvoz poljoprivrednih proizvoda a da stagnira i da sve više, globalno gledajući, po svim parametrima siromaši, ukazuje naš sagovornik.
Nažalost, kako stvari stoje, svi ti trendovi će u Vojvodini i dalje padati i ona će bivati sve nerazvijenija, upozorava on.
- Nije samo centralistički sistem doveo do toga da Vojvodina postane ekonomska provincija. Nažalost, koliko god nešto da decentralizujemo, opet će se centralistički upravljati, od sekretara mesne zajednice do predsednika vojovađnske vlade. Radi se o tome da je kod nas funkcija vlasti izjednačena s funkcijom biznisa. I dok god je tako, neki će privilegovani uzimati pšenicu, neki razvojne kredite, neki zemljište…Treba da promenimo sistem tako da upravljanje vratimo u institucije i potpuno izbrišemo imena i prezimena – ukazuje Knežević.
S. Gluščević
Nestaće 200.000 radnih mesta
Gde se privreda nalazi jasno je ako se zna da je dug privrede 20 milijardi evra, a na ime kamata bankama preduzeća isplaćuju više nego što iznosi platni fond realnog sektora - kaže Knežević. - Slovom i brojem za 100.000 vlasnika malih i srednjih preduzeća i preduzetničkih radnji preostalo je jedino da strpljivo stanu u red i sačekaju likvidaciju. S njima će nestati u naredne dve godine oko 200.000 radnih mesta.
ekonomijaSrbijaVlada Srbijesudoviprogrami za zaposljavanje
