Izvor: Blic, 23.Maj.2009, 10:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Program Vlade Srbije pod velikim rizicima, izbeći gomilanje dugova

Albert Jeger, šef misije MMF za Srbiju

Izvršni odbor MMF-a odobrio je prošlog petka povećanje i produženje stendbaj aranžmana sa Srbijom. Finansijska podrška MMF-a bi sada iznosila skoro tri milijarde evra, ili 10 procenata od bruto domaćeg proizvoda (BDP) i više ne bi imala karakter podrške date iz predostrožnosti.

Program Srbije zasnovan je na kooperativnom pristupu koji čine tri glavna elementa:

prvi, Vlada se obavezala - što je za pohvalu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << - da ograniči potrošnju uprkos mnogo manjim prihodima, uz istovremeno očuvanje izdataka za socijalne potrebe,

drugi, ključne inostrane matične banke dobrovoljno su se saglasile da obnove svoje kredite Srbiji i da obezbede da njihove filijale imaju dovoljno kapitala,

treći, MMF i druge međunarodne finansijske institucije spremni su da obezbede sredstva koja su potrebna da bi se zatvorila preostala praznina u spoljnom finansiranju.

Velika spoljna finansijska podrška treba da pomogne Srbiji da se ublaže udari koji potiču od sadašnje globalne ekonomske krize. Međutim, stari problem Srbije predstavlja njena ozbiljno neuravnotežena eksterna pozicija: deficit na računu tekućih transakcija u 2008. godini, u visini od 17 procenata od bruto nacionalnog proizvoda, jedan je od najvećih u regionu, a u privatnom sektoru je akumuliran veliki dug u evrima.

Globalna ekonomska kriza iznela je na videlo ove ranjive tačke, međutim, ona ih nije izazvala. Po našem mišljenju, čak i kada kriza bude prošla, Srbija ne može da očekuje da ima deficite na računu tekućih transakcija od 15-20 procenata od BDP-a.

Prema tome, i privatni i javni sektor u Srbiji će morati da smanje svoju potrošnju u skladu sa održivim prihodima i raspoloživim finansiranjem. A podrška MMF-a može samo da olakša - ali ne da spreči - potrebno prilagođavanje. Konkretno, fiskalna politika treba, prema programu, da dovede do ravnoteže između potrebe da se izbegne preveliko pooštravanje mera na kratak rok i potrebe da ojača poverenje u održivu stabilnost na srednji rok.

Okvir programa, kao i pristup testiraće svetska kriza. Za one koji počinju poslovanje, pad proizvodnje u Srbiji bi mogao biti mnogo ozbiljniji nego što se u ovom trenutku predviđa. Osnovne projekcije programa predviđaju pad BDP od dva odsto u 2009. godini, međutim, alternativni „lošiji” scenario, predviđa kontrakciju od šest odsto. Pokazatelji za prvi kvartal i u Srbiji i u evro području nagoveštavaju - uprkos nekim znacima poboljšanja u martu/aprilu - da neke pretpostavke koje leže u osnovi ovog „lošijeg” scenarija mogu da se ostvare.

Takođe, a jednako važno, mere fiskalne politike u okviru programa nose u sebi rizike koji zahtevaju pažljivo praćenje i hitno reagovanje odgovarajućim merama. Ključni konkretan rizik jeste da bi smanjivanja potrošnje dovelo do daljih budžetskih kašnjenja u plaćanjima, i to iz dva glavna razloga:

prvi, ciljana smanjenja u okviru diskrecionih rashoda (za 26 odsto) su velika, delimično zbog toga što su koncentrisana samo na nekoliko područja;

drugi, može doći do odlaganja, odstupanja ili problema u koordinaciji prilikom stvarne realizacije budžetskih mera.

Bez obzira na to o kome se razlogu radilo, akumuliranje bilo kakvih zaostalih obaveza ili kašnjenja u plaćanjima, predstavlja element koji razara privredu i treba da se izbegne po svaku cenu.

Program koji je podržan od strane MMF-a sadrži nekoliko kratkoročnih mera za rešavanje fiskalnih rizika. Među ovima su bolje praćenje zaostalih obaveza, striktna kontrola preuzetih obaveza, određivanje prioriteta kod mesečnih rashoda i koordinacija politike na svim nivoima Vlade. Sva kašnjenja u izvršenju ovih koraka bila bi samoporažavajuća i, iskreno govoreći, bilo bi ih teško opravdati. Ovo se posebno odnosi na poboljšanje kvaliteta i ažurnost podataka, dva elementa koja su od suštinskog značaja za ispravnu dijagnozu i za odgovarajuće aktiviranje „mera za slučaj potencijalne opasnosti”.

Pored toga, vladin paket mera pomoći koji treba da obezbedi likvidnost privatnog sektora mogao bi postati dragoceno sredstvo u borbi protiv zaostajanja u ispunjavanju obaveza, koje je u fazi jake recesije prisutno u celoj privredi. Ove mere bi trebalo da budu pažljivo koncipirane i ugrađene u celokupan program.

Konačno, program bi funkcionisao samo ukoliko se dugoročniji put u pravcu reformi i održivog rasta bude održao. Na primer, obaveza koju su preuzele matične banke prema Srbiji zasniva se ne toliko na kratkoročnim podsticajima, koliko na verovanju da Srbija realizuje zdrave politike i mere koje se baziraju na rastu, a na putu svog članstva u EU.

Ključni izazovi u ovom smislu bi bili:

(1) zameniti kratkoročne mere fiskalnog prilagođavanja iz programa stalnim fiskalnim reformama u cilju poboljšanja efikasnosti javne potrošnje uz istovremeno pružanje boljih usluga javnosti i

(2) pospešivanje konkurencije i razvoja privatnog sektora.

Ove mere bi bile ključni ciljevi budućih sagledavanja (revizija) programa.

Nastavak na Blic...