Izvor: B92, 08.Feb.2014, 11:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Profil tipičnog privrednog prevaranta
Umišeljeno superiorni autokrata
Kuriozitet je da su u velikom broju istraženih slučajeva upravo ljudi koji su činili privredne prestupe bili na pozicijama sa kojih je trebalo da kontrolišu da do njih ne dođe. U Centralnoj i Istočnoj Evropi malverzacije u privredi najčešće se čine sa pozicija generalnih direktora ili članova borda direktora
Kako izgleda tipičan privredni prestupnik u Centralnoj i Istočnoj Evropi? Revizorska kuća KPMG objavila je krajem >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << 2013. godine istraživanje pod naslovom „Profil tipičnog privrednog prestupnika“. Cilj ovog istraživanja bio je da konstruiše profil tipičnog privrednog prestupnika, kako u svetu tako i na regionalnom nivou. Ovaj profil skiciran je na osnovu uvida u 596 slučajeva privrednih prestupa i malverzacija u privredi koje su kao deo svojih redovnih aktivnosti istraživale neke od 155 firmi članica mreže KPMG širom sveta.
Za potrebe lokalizacije istraživanja za tržište Srednje i Istočne Evrope (CEE) posebno je obrađeno 70 slučajeva privrednih malverzacija iz Centralne i Istočne Evrope kako bi se videlo po čemu se tipičan privredni prestupnik iz CEE razlikuje od svog globalnog „kolege“.
Prestup najčešće iz upravljačke pozicije
Prema istraživanju KPMG u Centralnoj i Istočnoj Evropi malverzacije u privredi najčešće se čine sa pozicija generalnih direktora ili članova borda direktora (44% istraženih slučajeva, u odnosu na svega 28 odsto na globalnom nivou). Prestupnici se po ličnom stilu i maniru upravljanja takođe češće mogu opisati kao izrazito autoritarni (39 odsto slučajeva u CEE, u odnosu na svega 20 odsto globalnih slučajeva), a skoro svaki drugi (47 odsto slučajeva u CEE) privredni prestupnik je otvoreno pokazivao da se kao ličnost oseća superiorno u odnosu na kolege iz svog radnog okruženje.
Ovi podaci ne čude ako se ima u vidu da je većina zemalja CEE relativno nedavno izašla iz perioda u kojem je autokratski načini upravljanja, kako u politici tako i u privredi, bio preovlađujući. Ovo je rezultiralo okruženjem u kojem se hijerarhija retko dovodi u pitanje, pa je postala idealno okruženje u kojem ljudi na višim instancama mogu izvršiti privredne prestupe, čak često i uz učešće svojih potčinjenih koji u strahu za poziciju u firmi često postaju manje ili više voljni saučesnici, što nije tako čest slučaj ako se pogledaju rezultati globalne studije.
Ključ u zviždačima
„Zviždači“, odnosno osobe koje dobrovoljno prijavljuju uočene prestupnike, jedan su od najefikasnijih ključeva za razotkrivanje privrednih prestupa. U najvećem broju istraženih slučajeva, malverzacije počinjene u CEE otkrivene su upravo uz pomoć anonimnih dojava ili unapred postavljenim, zvaničnim kanalima koji imaju za cilj da ohrabre„zviždače“ (49 odsto u odnosu na 35 odsto na globalnom nivou).
Ovo pokazuje da je dobar mehanizam za zaštitu „zviždača“ ključan u borbi protiv privrednih prestupa, ali i neophodan temelj za razvoj kulture etičkog poslovanja u svakoj organizaciji. Zaštitom i institucionalnim ohrabrivanjem „zviždača“ omogućava se zaposlenima da postanu važna komponenta u borbi protiv prevare i korupcije, ako ne i njen najefikasniji deo.
Kontrola unutrašnjih procesa nije dovoljna za sprečavanje malverzacija, a ono što je čini zaista efikasnom je sistem za implementaciju njenih nalaza. Istraživanje KPMG je pokazalo da se najviše privrednih prestupa i malverzacija dogodilo upravo u organizacijama koje nisu imale adekvatne procedure i protokole za unutrašnju kontrole (44 odsto slučajeva). Ono što je osobeno za slučajeve u zemljama CEE je da se čak 31 odsto malverzacija (u odnosu na 20 odsto na globalnom nivou) dogodilo uprkos i bez obzira na nivo kontrole u organizaciji. Ovo se može dovesti u vezu sa visokim položajem sa kojeg deluju prestupnici unutar svojih organizacija, a kuriozitet je da su u velikom broju istraženih slučajeva upravo ljudi koji su činili privredne prestupe bili na pozicijama sa kojih je trebalo da kontrolišu da do njih ne dođe. Jedna od efikasnijih kontramera u ovakvim situacijama pokazalo se da je uvođenje nezavisnih kontrolnih tela.
Najveći rizik u odeljenjima prodaje i marketinga
Prodaja i marketing nose iznenađujuće veći rizik od malverzacija u poređenju sa ostalim delovima privredne organizacije (23 odsto svih prevara u CEE desile su se u ova dva odeljenja). Od ovih slučajeva najviše prevara zabeleženo je u organizacijama koje su imale agresivne metode prodaje (44%), a primećeno je i da u organizacijama u kojima se učinak u prodaji dodatno nagrađuje zaposleni često pronalaze sisteme za friziranje podataka.
Skrivene opasnosti, upoznajte protivnika
Kao i njihove „kolege“ na globalu, i privredni prestupnici u zemljama CEE često imaju saradnike, a tek 13 odsto njih je radilo samostalno. Najčešći saučesnici su članovi porodice ili intimno povezane osobe (28%), dok se u malverzacije sa bivšim kolegama upustio svaki četvrti. Praksa pokazuje da i ako se većina nikada ranije nije bavila malverzacijama, značajan broj prestupnika ima za sobom istoriju ovakvog ponašana, pa su ranije već otpuštani zbog sličnih aktivnosti. Temeljno istraživanje radne prošlosti zaposlenih jedan je od onih metoda kojima se može značajno smanjiti mogućnost malverzacije, posebno za kritična radna mesta. U isto vreme, na potencijalni rizik može takođe ukazati i ispitivanje povezanosti ključnih poslovnih partnera i zaposlenih.
Male kompanije ne bi trebalo da sede skrštenih ruku
Iako se velika većina istraženih prevara dogodila u velikim multinacionalnim ili nacionalnim kompanijama, značajan broj (20% u odnosu na 13% na globalnom nivou) dogodio se u manjim preduzećima. Zbog toga je neophodno da se i male kompanije zaštite od prevare. Velike kompanije mogu biti izloženije riziku upravo zbog svoje veličine, ali ta im veličina pomaže da lakše podnesu gubitke. Za manje firme, prevara je često pitanje opstanka.
.jpg)
