Izvor: B92, 16.Mar.2011, 02:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Profesionalci čist marketing vlasti
Beograd -- Država ni posle šest meseci nije završila izbor profesionalnog menadžmenta u preduzećima u kojima je poništena privatizacija.
Zato je i teško očekivati da će brže raditi i sa javnim preduzećima.
Biznismen Miodrag Kostić još pre godinu dana predložio je vladi da poslovni ljudi preuzmu upravljanje preduzećima čija je privatizacija propala, premijer Mirko Cvetković nedugo zatim najavio je da će se za to pobrinuti država.
Od >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << početka konkursa za izbor profesionalaca, u septembru 2010, prošlo je više od šest meseci, ali se kraj tom poslu još ne nazire. Zbog svega toga i najava premijera da će jedan od reformskih zadataka biti uvođenje profesionalnog rukovodstva i smanjenje subvencija javnim preduzećima, iako je naišla na odobravanje u javnosti, kod analitičara izaziva ocene da je to više marketinški potez jer proces neće ići ni brzo ni lako.
Iz intervjua u intervju
Kako kažu u Agenciji za privatizaciju, do kraja prošle godine tim angažovanih stručnjaka obavio je intervjue i testiranja potencijalnih kandidata po regionima, a postavljenu crtu prošlo je oko 300 prijavljenih. Njih sada čekaju konačni testovi u Agenciji, na kojima će broj biti prepolovljen, tako da se do kraja ovog meseca očekuje baza podataka od oko 150 profila menadžera koji će moći da budu angažovani kao zastupnici kapitala. Kada će početi da rade, još nije najavljeno.
Partije koje učestvuju u vlasti teško će se odreći uticaja koji ostvaruju preko državnih firmi, a još teže izvora finansiranja koje mnoge od njih obezbeđuju raznim „gimnastikama" iz javnog sektora.
Uz to, ako se pronađe analogija sa procedurom formiranja baze stručnjaka koji bi mogli da budu zastupnici kapitala u preduzećima iz Akcionarskog fonda, profesionalni menadžment u javnim preduzećima ne bi trebalo očekivati u ovom mandatu Vlade.
Agencija za privatizaciju još je početkom septembra prošle godine raspisala konkurs za izbor zastupnika kapitala u preduzećima koja su posle neuspešne prodaje prešla u državno vlasništvo. U većini slučajeva, reč je o firmama manjeg ili većeg lokalnog značaja, u kojima je prethodni vlasnik ostavio pustoš, pa ni upravljački zahtevi nisu preterano ambiciozni. Oni se svode uglavnom na očuvanje mogućih referenci do nove prodaje.
Ipak, i procedura za izbor zastupnika koji će brinuti o državnom interesu u tim firmama traje više od šest meseci i tek za narednu nedelju najavljen je izbor prve grupe profesionalnih menadžera.
Ako je procedura za izbor rukovodilaca u manjim firmama tako komplikovana i dugotrajna, teško je ičekivati da će za javna preduzeća, velike sisteme od kojih zavisi niz vitalnih funkcija u zemlji, postupak biti kraći. Uz to, za oko 590 javnih preduzeća, trebalo bi obezbediti mnogo obimniju bazu stručnjaka različitih profila, a novo je pitanje da li ih u Srbiji, posle svih lomova, razgradnje privrednog i industrijskog sistema, ima dovoljno.
Sledeće, mnogo važnije pitanje jeste da li zaista postoji politička volja da se taj posao odradi valjano. Analitičari su skeptični i tvrde da nije reč o pokretanju suštinskih promena, već o dobrom marketinškom triku.
Pozitivan primer NIS-a
"Potrebno je da se najpre tržište demonopolizuje jer ako stigne konkurencija, partijski čovek na upravljačkoj funkciji ne znači ništa, potrebni su rezultati. To se najjasnije vidi na primeru NIS-a, koji je u poslednjoj reviziji poslovanja pred prodaju imao gubitak od oko 350 miliona evra, a samo jedna godina korporativnog upravljanja bila je dovoljna da se ispeglaju dugovi i upiše profit od 140 miliona evra. To je jasan efekat profesionalizacije upravljanja", kaže Mahmut Bušatlija.
Ekonomski analitičar Saša Đogović kaže da je "Vlada imala tri godine da restrukturira javna preduzeća i to nije učinila. Ne vidim razloga za verovanje da će isti premijer sa istim strankama u vlasti, u tako kratkom vremenu koje je ostalo do izbora, krenuti u taj posao. Godinu dana pred izbore vlast obično sakuplja plodove prethodnog rada i pokušava da ih kapitalizuje pred biračima, ne započinje nove poslove".
"Drugo pitanje, ako čak i odluče da to urade, jeste da li će novi menadžment, pred izbore, imati stvarnu nezavisnost da sprovede restrukturiranje preduzeća i povuče sve one ekonomski nužne poteze. Ako toga ne bude, postoji i velika opasnost da se čitava ideja devastira", dodaje on.
I Mahmud Bušatlija, koji je jedan od četiri autora studije „Osnovni elementi reforme javnog sektora", tvrdi da je reč o olako datom obećanju vlade „koja nije sigurna ni da će sastaviti tri meseca na vlasti, a kamo li da će uspeti da sprovede jednu ozbiljnu reformu za koju je potrebno najmenje pet godina strukturnog prilagođavanja".
Prema njegovim rečima, besmisleno je uopšte pominjati profesionalni menadžment u firmama koje nisu korporatizovane i reformisane u otvorena akcionarska društva.
"U ovoj fazi ne postoje mehanizmi da se menadžment zaštiti od stranačkih uticaja, niti garancija da na raspisanom konkursu izbor neće pasti na partijskog kandidata", ističe Bušatlija i dodaje da maksimum koji bi Vlada u ovom trenutku mogla da postigne je da obezbedi politički koncenzus pozicije i opozicije za usvajanje jedne razvojne strategije kojom bi bila utvrđena dinamika reforme javnog sektora.
