Izvor: Blic, 16.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prodaja NIS-a i „Jata“ bez pritisaka lobija
Najave da će moskovski „Aeroflot" da kupi „Jat", kao i da će vlasništvo kompanije „Lukoil" postati Naftna industrija Srbije, u čijem sastavu su dve rafinerije - u Pančevu i Novom Sadu za sada su sa stanovišta Komisije za reformu i privatizaciju javnih preduzeća koju je formirala Vlada Srbije samo vid pritiska zainteresovanih kupaca. NIS i „Jat", kao i DDOR „Novi Sad", zaista će, međutim, biti prva preduzeća koja će se privatizovati, ali u tom poslu, tvrdi >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << za „Blic" Božidar Đelić, potpredsednik Vlade i predsedavajući komisije, komisija se „neće obazirati na domaće i međunarodne pritiske".
T. N. Đaković - M. Cvejić N. M. Jovanović
Đelić je najavio da će komisija do kraja juna Vladi predstaviti model i detalje na koji način će se NIS privatizovati. Za sada nije poznato u koliko faza će se ta privatizacija odvijati, ali sudeći po ocenama Đelića, taj proces neće biti završen u naredne dve do tri godine.
Razlike oko NIS-a
Đelić kaže da će se komisija držati strategije naznačene još prošle godine.
- Privatizacija prvih 25 odsto kapitala, dokapitalizacija, tranša za zaposlene i penzionisane.. Tehnički razmatramo mogućnost jer to je bilo još jedno od predizbornih obećanja, da svim građanima koji nisu učestvovali u privatizaciji obezbedimo pristup veoma povoljnim, čak verovatno i besplatnim deonicama NIS-a. Nijedna država nije išla u potpunu privatizaciju, a bogami neće ni Srbija sprovoditi antidržavnu politiku - ističe Đelić.
Ministar Mlađan Dinkić zastupa stanovište da NIS treba privatizovati tako što će se odmah strateškom partneru prodati 60, a ne 25 odsto državnog kapitala. U tom slučaju, on veruje, konkurencija će biti daleko veća i postići će se bolja cena, a ugovorom bi trebalo obavezati kupca da posle preuzimanja većinskog vlasništva poveća kapital NIS-a za makar 20 odsto. Oko 7-8 odsto kapitala trebalo bi besplatno podeliti radnicima i penzionerima NIS-a, a 15 odsto svim punoletnim građanima koji do sada nisu učestvovali u besplatnoj podeli akcija.
U slučaju NIS-a, biće to, obećava Đelić, kompromis na bazi stručnih predloga a privatizacija će se odvijati parcijalno.
Đelić kaže da će u tom poslu komisija svakako sarađivati sa ministrom ekonomije Mlađanom Dinkićem, koji će sprovoditi strategiju Vlade o privatizaciji.
U NIS-u kažu da je strategijom privatizacije predviđeno da se obavi takozvana vertikalna privatizacija, odnosno prodaja dela akcija celokupne kompanije, a ne separatno organizacioni delovi ili tehnološke celine.
I Dinkić i Đelić se slažu da dobar deo privatizacionog prihoda neizostavno treba usmeriti u ekološke projekte na teritoriji Vojvodine, pre svega Pančeva.
Saglasnost oko „Jata"
Ministri Đelić i Dinkić su izneli praktično identične stavove kada je reč o privatizaciji „Jata". Upravljanje „Jatom" treba prepusti strateškom partneru, bilo kroz klasičnu privatizaciju, bilo kroz ugovor o upravljanju i da će se ići na brzu privatizaciju, otvorenim tenderom. Obojica kažu isto.
- Da vidimo ko će predložiti najbolju ponudu za tu našu nacionalnu kompaniju.
Pitanje privatizacije „Jata" je pokrenuto, a koliko će trajati, i koji će model privatizacije biti izabran, zavisi od odluke Vlade Srbije.
- Inicijativu za privatizaciju trebalo bi da resorno ministarstvo, za infrastrukturu. Posle inicijative, nadležnost se prenosi na Ministarstvo za ekonomiju, a tačnije na Agenciju za privatizaciju - navodi Nebojša Starčević, prvi čovek nacionalne avio-kompanije.
Po njegovim rečima, klasična privatizacija traje dugo, od osam do 12 meseci, dok je pitanje zajedničkog ulaganja moguće regulisati mnogo brže, za nekoliko meseci.
- Što se tiče vrednosti kompanije, to je prilično osetljivo pitanje. Postoji realna, fizička vrednost postojeće flote i imovine, ali je vrednost kompanije određena i kroz vrednost tržišta, linija, slotova i slično. Vrednost će svakako odrediti strani partner, kada bude izvesno šta se i u kojoj meri privatizuje - kaže Starčević.
Inače, u medijima se već spekulisalo da je ruski „Aeroflot" za srpsku avio-kompaniju koja ima dugovanja od 200 miliona evra, spreman da plati između 100 i 150 miliona evra.
- Nećemo voditi tajne pregovore sa potencijalnim kupcima „Jata". Taj proces će se odvijati transparentno i pod istim uslovima za sve učesnike - poručio je Đelić.
Sudbina DDOR-a
DDOR „Novi Sad", čiju privatizacija odavno visi u vazduhu, Đelić je najavljuje i kao predsednik komisije, otpočela je prošle godine u decembru nekom vrstom pretprivatizacije kada je potencijalnim kupcima, a bilo ih je 13, dostavljena dokumentacija o radu preduzeća.
- Naša ideja je zatim bila da u drugoj fazi 13 zainteresovanih firmi zatim tajno dostave svoje ponude, pa da u zavisnosti od ozbiljnosti njihovih ponuda, njih petoro recimo, uđe u uži izbor. Oni bi se zatim na jednoj vrsti aukcije javno nadmetali za kupovinu DDOR „Novi Sad". Međutim, sve to što smo započeli moralo je da stane zbog tromesečne krize oko formiranja Vlade. U najboljem slučaju, kad bismo u julu krenuli sa privatizacijom, postupak bi mogao da bude okončan do kraja godine, ali mi još ne znamo kad će stvarno taj postupak i početi jer to sve zavisi od Vlade i države, koja u našoj kompaniji ima vlasništvo od 50,37 odsto. Neki od tih potencijalnih kupaca su, kako smo saznali, zbog zatezanja postupka privatizacije već okrenuli drugim firmama - kaže za „Blic" Milovan Jeličić, izvršni direktor za prodaju i marketing u DDOR „Novi Sad".
Po njegovim rečima, fakturisana vrednost ovog preduzeća je 140 miliona evra, a učešće na tržištu je respektabilnih 30 odsto.
- Praksa je dosad pokazala da su kod prodaje banaka koje su imale samo deset odsto udela na tržištu one dostizale cenu koja je bila i deset puta veća od njihove realne tržišne cene. Realno je očekivati da na aukciji ili nekoj drugoj vrsti privatizacije naša osiguravajuća kuća dostigne minimum dva do četiri puta veću cenu od fakturisane. Mi ne možemo sad da procenimo da li će naša kuća biti prodata za 300 miliona evra ili čak milijardu evra - navodi Jeličić.
Osiguravajuća kuća DDOR „Novi Sad" pod ingerencijom je Ministarstva finansija, ali je nejasno dali će privatizaciju voditi Agencija za osiguranje depozita, sanaciju, stečaj i likvidaciju banaka. U svakom slučaju, privatizacija DDOR-a je, bar za sada, u mirnim vodama i bez sporenja između aktera vlasti oko dinamike i metoda prodaje.
