Izvor: Blic, 23.Jan.2010, 06:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Privrednici: Država glavna kočnica
Zastarela tehnologija, slab kvalitet, neatraktivno pakovanje i visoke cene, glavni su razlozi zbog kojih srpski proizvodi ne mogu da pariraju čak ni onima u okruženju. Zbog toga privrednici od Vlade traže poreske olakšice, niže cene energenata i veće subvencije, a država od privatnog sektora traži da malo više brine o kvalitetu i evropskim trendovima.
Prema globalnom indeksu konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma, Srbija je 2009. godinu završila na 93. mestu od ukupno >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << 133 zemlje za koje se indeks prati. Lošija vest je da smo samo za godinu dana pali za osam mesta, ali i da su ispred Srbije, regionalne Slovenija, Crna Gora i Hrvatska, te države poput Kostarike, Paname, Rumunije, Kazahstana, Mađarske... Od bližih suseda, iza nas je jedino Bosna i Hercegovina - na 109. mestu.
Najmanje je konkurentan prerađivački sektor, metalska proizvodnja i elektronika, gde godinama nema tehnološke obnove. U najboljoj poziciji je prehrambeni sektor koji se lagano dovija evropskim zahtevima, ali i strane firme koje imaju drugačiju filozofiju poslovanja, moderne tehnologije" Dobrih primera ima i među tekstilcima koji proizvodnju zasnivaju na malim serijama.
Poslovni ljudi smatraju da su za povećanje konkurentnosti neophodne carinske i poreske olakšice, smanjenje državnih nameta, te cene električne energije, gasa, benzina" U odnosu na konkurentski proizvod, sve to može da podigne cenu srpske robe za 10 do 15 odsto. Takođe, neophodno je i podizanje nivoa tehnološke opremljenosti, jer je prosečna starost mašine u Srbiji skoro 30 godina. U odnosu na region, to je kaskanje od 12 godina.
Primera radi, država od jedne prosečne firme sa početnim kapitalom od pet hiljada evra i osam zaposlenih, već u prvom mesecu, samo na ime dažbina uzme 230.000 dinara. Polovinu osnovnog kapitala, dakle, pojedu porezi i takse"
Za osnivanje, recimo, jednog prosečnog ugostiteljskog objekta u Srbiji samo na troškove mesečno odlazi 300.000 dinara, bez troškova nabavke pića i sastojaka za jela, koji iznose još toliko.
"U Austriji ugostitelj ima 16 mesečnih izdvajanja, u Španiji 19, u Belgiji 20, a u Srbiji čak 38. U svim tim zemljama ugostitelji imaju popuste na račune za električnu energiju, gas, komunalne usluge, a u Austriji je cena struje i komunalnih usluga čak poznata tri godine unapred. Srbija je preopteretila svoje ugostitelje. Samo za prvih devet meseci prošle godine, zatvoreno je više od 4.500 objekata, dok ih je istovremeno otvoreno 1.690", kaže sekretar Unije poslodavaca Srbije Boško Savković.
Cena struje za srpskog privrednika veća je pedeset odsto, pa čak i duplo više nego za građane. Gas je takođe skuplji oko 80 odsto, a voda od 70 do 100 procenata, navode u Uniji. U Nemačkoj, recimo, privreda struju plaća po ceni nižoj od 10 do 25 procenata.
"Još jedan paradoks je iznošenje smeća koje privreda plaća po metru kvadratnom. Tako, recimo, ako imate 800 kvadrata, 20 zaposlenih i često, jednu kantu smeća (zbog optimizirane proizvodnje), mesečni troškovi idu i preko hiljadu evra", slikovit je Dragoljub Rajić iz Unije.
Takođe u Srbiji je otežan i sistem naplate, ukupno sedam odsto potraživanja se nikada ne naplati. Posebno je opasno i pomeranje kursa, što znači da privreda u cenu proizvoda unapred mora da uračuna oscilacije vrednosti dinara. Prema podacima NBS, za kraj 2010. privrednici prosečno računaju na kurs od 101,4 dinara za evro. Takođe, imamo i najskuplji benzin u regionu, od četiri do 15 dinara po litru. Deset odsto veća cena benzina diže konačnu cenu proizvoda za oko jedan odsto.
Branko Todorović, direktor "Keramike" iz Mladenovca, slaže se da bi država morala da ima više sluha za privredu koja je zbog krize već na kolenima. "Ako moramo da imamo otvorene granice i da bijemo bitku sa svetskim firmama, onda bar treba da imamo poreske olakšice", kaže Todorović za "Novac".
Naš sagovornik smatra, međutim, da su za podizanje konkurentnosti na prvom mestu moderne tehnologije. "Poslednja tehnološka inovacija u našoj branši bila je osamdesetih godina. Firma u kojoj radim nije konkurenta estetskim kvalitetom. U regionu i svetu možemo da pariramo samo jeftinijim proizvodima. Kupci iz Nemačke nam traže klasu više i nisu zadovoljni estetikom naših proizvoda. Tek kada su čuli da ćemo u aprilu početi da proizvodimo po modernim tehnologijama, rekli su da im se ipak javimo", kaže Todorović, očekujući da nova investicija od 1,5 miliona evra, podići godišnju prodaju "Keramike"od 20 do 50 odsto.
Sličnog mišljenja je i Rade Pribićević iz "Salforda" koji se slaže da su za pojedine branše tehnološke inovacije najvažnije. "Kod prehrambenih proizvoda, međutim, konkurentnost zavisi od subvencija države. Apsurdno je da je poljoprivreda prepoznata kao razvojna šansa, a da sa druge strane, postoji tendencija ukidanja pomoći. U 2007. godini za litar mleka smo imali subvenciju od četiri dinara, na otkupnu cenu mleka od 18 dinara. Danas je otkupna cena 25 dinara, a subvencija tek jedan dinar", kaže Pribićević i dodaje da sve to podiže cenu robe.
Vlada Srbije već je napravila neke korake, ali se oni uglavnom svode na usvajanje različitih strategija i akcionih planova.
Unija poslodavaca tražila je od Ministarstva finansija da na uvoz novih mašina za proizvodnju ukine PDV od 18 odsto i carine koje iznose od dva pa do 20 i više procenata. "Država nas je delimično poslušala, ali je napravila apsurd. Ukinula je carine samo na mašine skuplje od 200.000 evra. Takve mašine kupuju samo veliki sistemi. Čak 97 odsto mašina u srpskoj industriji košta između 30.000 i 70.000 evra", kažu u Uniji.
Rangiranost zemalja
po konkurentnosti
Zemlja - Mesto
Slovenija - 37
Crna Gora - 62
Hrvatska - 72
Makedonija - 84
Srbija - 93
BiH - 109
Izvor: Svetski ekonomski forum,
ukupno su rangirane 133 zemlje
U Privrednoj komori Srbije kažu da su ključni izazovi u narednih nekoliko godina sinergija svih učesnika i mnogo čvršća komunikacija između privrede i Vlade.
"Ne mogu se donositi zakoni, a da se za mišljenje ne pita privreda čije poslovanje ti zakoni i uređuju. Očekujemo da Vlada usvoji preporuke Nacionalnog saveta za konkurentnost i da ih realizuje do kraja godine. U februaru ili martu 2010. očekujemo i da se u organizaciji Nacionalnog saveta za konkurentnost održi Samit o konkurentnosti, i otvori i dijalog koji će odgovoriti na pitanje na čemu će se zasnivati budući ekonomski rast. Konačno, od privatnog sektora se logično očekuje da više radi na sopstvenoj produktivnosti, na uvođenju standarda kvaliteta, na poboljšanju menadžmenta i veština zaposlenih, na inovacijama i uvođenju novih tehnologija", kaže za "Novac" Radmila, specijalni savetnik Privredne komore Srbije.
Značaj toga posebno je veći ako se zna da nedavno odmrzavanje prelaznog trgovinskog sporazuma Srbije sa Evropskom unijom, podrazumeva dolazak novih, još većih igrača, a time na domaćem tržištu, konkurencija postaje još jača.
Mesečni troškovi prosečnog ugostiteljskog objekta u Srbiji
Vrsta dažbine (porez, taksa, naknada)Iznos u RSD
Porezi i doprinosi za pet mesečnih zarada55.284
Zakup objekta od 40 do 50 kvm37.695
Porez na zakup objekta (PDV)6.785
Komunalne usluge (Infostan, 80 do 100 odsto skuplji nego za građane)5.427
Električna energija (100% skuplja nego za građane)4.972
Održavanje zgrade u kojoj je ugostiteljski objekat1.230
Parking prostor za službena vozila (74 do 546 odsto skuplji nego za građ.)4.150
Gas za privredne subjekte u ugostiteljstvu (40 do 80 odsto skuplji)4.623
Bankarske provizije (20 do 30 odsto veće za privredu nego za građane)7.311
Kredit za renoviranje objekta i opremu (svaki treći ugostitelj)9.696
Troškovi oštećenog inventara (posuđe, nameštaj, druga šteta)2.724
Troškovi osiguranja objekta1.934
Gubitak usled manjka (potkradanje radnika, svaki treći objekat)765
Troškovi provala i pljački (u proseku 1,07 puta godišnje po objektu)14.632
Taksa na isticanje firme na objektu2.394
Taksa na isticanje firme van objekta1.992
Taksa za spoljnu svetleću reklamu (u nekim opštinama)1.621
Naknada za javno saopštavanje muzike (SOKOJ)3.054
Naknada za javno saopštavanje fonograma1.748
Naknada za kablovsku televiziju642
TV pretplata na računu za struju385
Dezinfekcija i deratizacija1.204
Punjenje i kontrola protivpožarnih aparata527
Merenje nivoa buke u objektu3.287
Projekat i saglasnost za letnju baštu 3.985
Pretplata za letnju baštu4.612
Projekat i saglasnost za zimsku baštu3.752
Pretplata za zimsku baštu3.347
Servisiranje fiskalnih kasa870
Osiguranje osnovnih sredstava i robe u objektu2.090
Usluge održavanja opreme i kuhinja6.512
Knjigovodstvene usluge14.245
Troškovi kancelarijskog materijala 1.099
Takse Poreskoj upravi za razna uverenja, potvrde i dr. dokumente1.872
Takse APR-u, državnim fondovima, lok. samoupravama 2.346
Troškovi propagandnog i drugog štampanog materijala4.077
Troškovi nabavke pića i sastojaka za jela342. 678
Neto zarade za 5 zaposlenih104.306
UKUPNO642.377
Izvor: UPS
