Izvor: Politika, 10.Jun.2011, 23:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Privreda se davi u gubicima
Kumulirani gubici naših preduzeća od 1994, kada su bili svega 3,8 milijardi dinara, povećani su 2010. na oko 1.948 milijardi ili 512,6 puta
Ne krene li Srbija koliko danas u ozbiljnu sanaciju gubitaka i veoma izražene besparice – preti joj bankrot, izjavio za naš list prof. dr Jovan Ranković, čovek koji se duže od pola veka bavi bilansima naših preduzeća, posle podataka koje je saopštila Agencija za privredne registre o rezultatima poslovanja naše privrede 2010. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
Na osnovu čega je profesor Ranković izveo ovakav nimalo ružičast zaključak?
–Biće dovoljno ako kažem da su kumulirani gubici naših preduzeća od 1994, kada su bili svega 3,8 milijardi dinara, povećani 2010. na oko 1.948 milijardi dinara ili 512,6 puta. Posle tog saznanja svaka analiza rentabiliteta i finansijskog položaja privrede mora da uputi odgovorne samo na jedan jedini potez – sanaciju onih kojima se još može pomoći, jer ako se to ne učini, cela privreda zapada u teža iskušenja praćena još većim gubicima i bolnim stečajevima – upozorava Ranković uz ocenu da na ovakvo stanje naše ekonomije nisu mnogo uticale aktuelna svetska finansijska kriza i recesija, jer se mi, kako reče, u toj kaši „krčkamo” već decenijama. Otuda, kaže, i toliki kumulirani gubici, koji su samo vidljiv vrh ledenog brega svih slabosti naše privrede već duži niz godina.
Komentarišući poslednje rezultate završnih računa za 2010. profesor Ranković upozorava na još jednu neveselu činjenicu – lane je neto gubitak bio 406 milijardi dinara. Za oko 21 milijardu dinara veći nego 2009. Gubitak je uvećan, ali je broj preduzeća smanjen za 3.588. Šta to govori?
Da su rasle i finansijske teškoće pa su hiljade preduzeća odlazila u stečaj ili likvidaciju, a ona koja su opstala – zidala su nove gubitke. A tamo gde se gubici gomilaju i rastu dugovi neminovni su finansijski rashodi i troškovi za kamate. Samo u 2010. kamate su odnele privredi 105,8 milijardi dinara. Pri tome je broj zaposlenih opao za čak 70.692 čoveka, zbog čega bi trebalo očekivati znatno smanjenje neto i bruto zarada, a time i ostalih troškova.
Problem naše privrede je, po oceni Rankovića, i u tome što gotovo polovinu svih minusa nosi 831 veliko preduzeće. Svega procenat od ukupnog broja firmi koje su podnele završne račune, ali u kojima je čak 40 odsto od ukupnog broja zaposlenih u privredi 420.131. Preostali rast gubitaka otpada na mala preduzeća čiji je broj smanjen za 2.739.
Gubici, po pravilu, znače smanjenje sopstvenog kapitala. Na našu nevolju, ukazuje Ranković, mi imamo preduzeća koja imaju čak 654,5 milijardi dinara gubitaka koji su iznad vrednosti kapitala preduzeća. Taj „višak” gubitaka prenet je na teret poverilaca, koji posrću u besparici ili se zajme kod banaka u nedostatku obrtnih sredstava. Za ove koji imaju veće gubitke od kapitala bilo bi normalno da su već u stečaju, a ne da i ono malo zdravih preduzeća vuku u još dublji poslovni i finansijski ambis, smatra profesor Ranković, ali, kako reče, time se kod nas još niko ozbiljno ne bavi. Kao da će se gubici sami po sebi nekim čudom izbrisati.
S gubicima kubure, prema podacima APR, i mala preduzeća. U njima je radilo 362.306 radnika ili 36 odsto od ukupnog broja (1.001.913). Broj zaposlenih u malim firmama opao je za 13.998. Umesto da budu oslonac, ta preduzeća sve više kvare finansijsku situaciju i rentabilitet.
Jedino, po oceni profesora Rankovića, malobrojna grupa srednjih preduzeća, 2.870, sa 219.456 zaposlenih, pokazuje neka poboljšanja. Gubitak su, recimo, smanjila za 18,5 milijardi dinara u odnosu na 2009, ali to je veoma malo da bi se popravila nevesela slika naših privrednih prilika.
Slobodan Kostić
---------------------------------
Visoke zalihe
Krajem 2010. vrednost svih zaliha naše privrede bila je 1.165,6 milijardi dinara, ali samo trećina tog iznosa finansirana je dugoročnim izvorima. To je više nego nedovoljno, jer se po pravilima celokupne zalihe moraju dugoročno finansirati. Upravo ta okolnost, ističe Ranković, objašnjava visoku nelikvidnost privrede i nedostatak dugoročnog kapitala od oko 780 milijardi dinara.
objavljeno: 11.06.2011
.jpg)
