Izvor: Politika, 02.Nov.2009, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Privreda bez merača efikasnosti
Berzanski indeks najlikvidnijih akcija pokazuje da je vrednost elitnih kompanija niža za 20 odsto nego pre dve godine
Ukoliko stanje i vrednost srpske privrede posmatramo prateći kretanje berzanskog indeksa najlikvidnijih akcija Belex15,situacija jeznatno lošija nego u oktobru 2005. godine, kad je startna vrednost tog berzanskog pokazatelja bila 1.000 poena. Imajući u vidu da je prošlu sedmicu taj najvažniji berzanski indeks završio sa 806,19 poena, tržišna vrednost 15 >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kompanija čijim se akcijama najčešće trguje za petinu je niža nego pre četiri godine, kaže jedan od najboljih domaćih poznavalaca berzanskog trgovanja Branislav Jorgić, vlasnik prve privatne brokerske kuće osnovane u Srbiji .
Često se čuje da Beogradska berza, na kojoj se stalno, ili periodično promeću akcije više od 300 od uključenih 1.800 privatizovanih kompanija, ne odražava stanje u ekonomiji Srbije. Jorgić u izjavi za „Politiku” naglašava da ukoliko je to tačno, postavlja se pitanje zašto, posle devet godina aktuelnih tranzicionih promena, još ne postoji instrument koji će na javan i tržišno utemeljen način meriti vrednost naše privrede.
–Ukoliko Berza ili indeks Belex15, kao jedinica mere, nisu relevantni, znači da zvaničnici na makro ili mikro nivou, prema svojim potrebama, mogu govoriti o uspehu svoje ekonomske politike, ili neuspehu ekonomskih mera svog protivnika, bez njihove nezavisne tržišne verifikacije – naglašava Jorgić. – Berza, čija je kriza počela godinu dana pre svetske, što svedoči da su prvobitni razlozi za to u domaćoj privredi i merama ekonomske politike, ove godine je doživela najveći sunovrat u martu kad je indeks najlikvidnijih akcija pao na 347,46 poena. Oporavak koji je usledio je skokovit i daleko je od pravog.
Po njegovom uverenju, pravi oporavak tržišta kapitala teško je očekivati dokle god se na na berzi ne pojave hartije najatraktivnijih emitenata, poput NIS-a, EPS-a, Telekoma, Galenike, JAT-a, koje bi privukle domaće, ali i strane ulagače.
To mogu da budu obećane besplatne akcije građanima, akcije iz dokapitalizacije, ili obveznice javnih preduzeća, čijom prodajom bi se obezbedilo finansiranje razvojnih projekata bez promene vlasničke strukture.
– To što se, za razliku od zemalja u okruženju, u Srbiji izbegavaju berzanski izvori finansiranja sadašnjih javnih preduzeća, na indirektan način svedoči da još ne postoji dugoročna strategija države u pogledu njihove sudbine – smatra Jorgić. – Još nije dovoljno jasno ni kako će se deliti obećane besplatne akcije građanima. Prema važećoj regulativi, akcije državnih preduzeća koje se stiču bez naknade, dobijaju se kao pojedinačne akcije. Imajući u vidu da se radi o 4,8 miliona građana, postoji određena nedoumica da li bi moglo da dođe do zagušenja u obradi tako velikog broja.Slična nedoumica je postojala 2002. godineprilikom regulisanja obaveze države po staroj deviznoj štednji.
Postoje mišljenja da bi možda bilo bolje da su akcije unete u određeni fond, a da su građani dobili udele (investicione jedinice) u tom fondu. To bi tehnički bilo jednostavnije, ali se postavlja pitanje ko bi upravljao i na koji rok tim fondom.
Ako bi tim fondom upravljala država, nameće se pitanje da li se onda privatizacija javnih preduzeća desila ili je došlo samo do „promene odela”, kaže Branislav Jorgić.
Vesna Arsenić
[objavljeno: 03/11/2009]
