Izvor: B92, 08.Mar.2010, 20:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Privatni vozovi na prugama Srbije?
Beograd -- Od decembra 2011. godine privatnici će moći da konkurišu za železnički prevoz putnika i robe u Srbiji.
U Srbiji bi krajem sledeće godine trebalo da se pojave i privatni vozovi, pošto je liberalizacija u železničkom saobraćaju jedan od glavnih uslova iz trasportnog sporazuma između Evropske unije i zemalja zapadnog Balkana. Vlada priprema uslove za dolazak privatnika, a u "Železnicama Srbije" veruju da će pojava konkurencije biti dobra za njihov razvoj. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
Prosečan voz u Srbiji ide oko 44 kilometra na sat, što je čak sporije nego u 19. veku, kada je voz od Beograda do Niša prelazio 45 kilometara na sat.
Možda je konkurencija lek za katastrofalnu situaciju na prugama Srbije. Od decembra 2011. godine privatnici će moći da konkurišu za železnički prevoz putnika i robe.
Prethodno će od Direkcije za železnice morati da dobiju licencu i sertifikat o bezbednosti.
Generalni direktor "Železnica Srbije", Milovan Marković, kaže da se u tom javnom preduzeću ne boje konkurencije, već da u tome vide svoju šansu.
"Da iskoristimo šansu da se nametenmo u regionu. Liberalizacija ne znači samo otvaranje pruga u Srbiji, već u čitavnom regionu i to je šansa za naše operatere ukoliko budu kvalitetniji da u regionu obavljaju prevoz", kaže on.
"To podrazumeva mnoge tehničke preduslove i mislim da smo svesni i spremni da se osposobimo da izađemo i na druga tržišta", navodi Marković.
U "Železnicama" veruju da će u narednom periodu modernizovati prugu na Koridoru 10 za brzinu od 160 kilomatara na sat, a za dve godine bi trebalo da stignu i novi vozovi. Naravno, u tome računaju na pomoć države.
Pomćnik ministra infrastrukture zadužen za železnički saobraćaj, Dejan Lasica, navodi da je država spremna da preuzme i deo duga ovog preduzeća.
Do kraja godine "Železnice Srbije" biće transformisane u neku vrstu holdinga, sa posebnim preduzećima za infrastrukturu, za robni i za putnički saobraćaj.
"Zato će biti skinuta fama da je ’Železnica’ veliki trošadžija, zapravo će infrastrukta biti finansirana kao putevi, kao svuda u Evropi. Država će brinuti o infrastrukturi, dok će teretni i putnički saobraćaj morati da zarade za plate", objašnjava Lasica.
Prva faza liberalizacije počinje u decembru sledeće godine i tada pravo da se bave železničkim saobraćajem dobijaju kompanije registrovane u Srbiji.
Taj period bi trebalo da traje oko dve godine, zatim se zemlja otvara za prevoznike iz regiona, a u trećoj potpuni pristup imaju i kompanije iz EU.
Rokovi za postizanje potpune liberalizacije još su predmet dogovora Beograda i Brisela.
