Izvor: B92, 17.Jul.2015, 14:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Privatizacija Telekoma " kako bi bilo bolje
Ako zanemarimo činjenicu da domaće političke partije imaju sasvim oprečne stavove oko privatizacije Telekoma u zavisnosti od toga da li participiraju u vlasti, kao najzanimljiviji aspekt ovog pitanja ostaje njegova nedodirljivost od strane javnosti. Vlada je krajem juna šturim zaključkom pokrenula inicijativu za privatizaciju ove najuspešnije državne kompanije, da bi neposredno nakon toga bio raspisan i javni poziv za prikupljanje neobavezujućih ponuda. Ovim aktivnostima prethodio je >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << izbor investicionog savetnika, čije su preporuke Vladi ostale van dometa javnosti, u duhu kuloarskog odvijanja celog postupka.
A nije baš da javni interes nije izražen. On je oličen ne samo u posedovanju vlasničkih udela od strane građana, kojima oni i dalje ne mogu da raspolažu, već pre svega u potrebi da se državnom imovinom upravlja transparentno i efikasno. Ne bi li stoga bilo najsvrsishodnije da je ova kompanija uveliko kotirana na berzi, da posluje pod lupom investicione javnosti, a da se svakom njenom akcionaru ostavi na volju šta će raditi sa svojom imovinom?
Pre tri godine, inicijalni korak, istina zarad jeftinih političkih poena u tadašnjoj izbornoj kampanji, je načinjen – akcije Telekoma su raspoređene vlasnicima i registrovane u Centralnom registru hartija od vrednosti. Kako bi ova kompanija izgledala sada da je u nekom momentu ugledala svetlost berzanskog dana teško je reći, ali je sigurno da bi njena vrednost bila veća. Korporativna praksa bi bila na višem nivou, upravljanje pod strožom i nezavisnijom kontrolom, a odgovornost rukovodećih organa kudikamo veća nego u trenutnim okolnostima nadzora od strane partijskih nameštenika.
Vrednovanje Telekoma Srbija prema sektorskim preuzimanjima
Kupovina bugarskog GloBula (Telenor) -2013.
5,3 x EV/EBITDA
Potencijalna prodaja slovenačkog Telekoma - 2015.
6,2-7,0 x EV/EBITDA
Prosečno vrednovanje preuzimanja u poslednje dve godine
5,5-6,5 x EV/EBITDA
Potencijalna vrednost Telekoma Srbija
1,8 - 2,3 mlrd EUR
Vrednost državnog udela (58,1% akcija)
1,05-1,34 mlrd EUR
Vrednost paketa akcija građana (31 komad)
55-71 EUR
EV - tržišna kapitalizacija korigovana za neto dug
EBITDA - profit pre kamata, poreza, deprecijacije i amortizacije
Listiranje Telekoma na tržištu akcija ne bi samo doprinelo povećanju njegove vrednosti, već bi vlasnicima akcija dalo dobru informacionu osnovu za donošenje odluke u vezi sa eventualnom prodajom. Ovo naročito važi za državu koja je privatizaciju Telekoma upravo svela na puko pitanje prodaje, a da pride i nema tržišnu sliku oko vrednosti ove imovine.
Ovim uskim gledanjem prenebregnuti su privatizacioni modeli kao što je incijalna ponuda akcija koja bi samoj kompaniji mogla doneti preko potrebna sredstva za razvoj, a državi mogućnost da prodaju svojih akcija sprovodi postupno ili kasnije, u momentu kada oceni da je najpovoljnije. Ne samo obilje kapitala koje pluta svetskim berzama u proteklih godinu, dve dana naklonjeno je ovom modelu privatizacije, ali teško je poverovati da se on našao makar forme radi na listi predloga investicionog savetnika.
Nelistiranje Telekoma na Beogradskoj berzi ostavlja puno prostora za špekulisanje oko potencijalne vrednosti ove kompanije, pa i za nerealna očekivanja visokih državnih zvaničnika oko očekivane transakcione cene. Prodaje drugih telekomunikacionih operatera u regionu mogu pomoći oko sagledavanja potencijalne vrednosti Telekoma, ali treba naglasiti da svaka kompanija ima svojih specifičnosti koje potencijalni kupci detaljno sagledavaju.
Na strani našeg Telekoma svakako će biti činjenica da je među retkim većim operaterima u regionu bez strateškog partnera, te da ima poslovanje rašireno i na susedne zemlje. Takođe, ne računajući moguće poteškoće oko grčkog pitanja, ova godina na svetskim tržištima kapitala je kudikamo bolja od one u kojoj je prethodni tender neuspešno sproveden. Činioci na koje će se potencijalni kupci pozivati kao argument za nižu cenu Telekoma jesu stagnacija njegove poslovne aktivnosti (bez rasta prihoda u zadnjih pet godina), veći broj zaposlenih i generalna zasićenost ove do skora veoma propulzivne delatnosti.
Naravno, makoekonomska stabilnost zemlje biće ponajviše u fokusu potencijalnih kupaca, a nju je možda najbolje sagledati kroz činjenicu da bi država putem prodaje Telekoma mogla sanirati tek godišnju kamatu nagomilanog duga. Ovo je još jedan u nizu argumenata koji govori da Vlada ne treba da hrli u prostu prodaju Telekoma, već da najpre otpočne njegovu privatizaciju, sprovede istinsku korporativizaciju i uporedo utre put ka uvođenju reda u više nego zapuštena preostala javna preduzeća.
