Izvor: Politika, 25.Mar.2014, 11:38   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Preti nam blaga recesija

Pred novom vladom je izazov smanjenja fiskalnog deficita, koji je već dve godine najveći u Istočnoj i Centralnoj Evropi

Nova vlada suočiće se s nagomilanim problemima zbog višedecenijskih nepovoljnih okolnosti u kojima se nalazila Srbija, aktuelne svetske krize, ali i odlaganja rešavanja problema i razvodnjavanja planiranih reformi tokom poslednje tri-četiri godine. Vlada mora istovremeno da realizuje fiskalnu konsolidaciju, reformiše javni sektor i privredni sistem i >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << primeni određene antirecesione mere. Takođe, treba da usvoji neophodne, često nepopularne mere, umesto da takve mere odugovlači ili primenjuje polovična rešenja, ocenio je juče Milojko Arsić, glavni i odgovorni urednik časopisa „Kvartalni monitor”, predstavljajući najnoviji broj.

– Da li će nova vlada biti voljna i sposobna da realizuje potrebne reforme biće jasno već nekoliko meseci nakon njenog formiranja. Jedan od važnih testova koji će pokazati da li je vlada na čelu sa SNS-om opredeljena za reforme biće potpisivanje obavezujućeg i dugoročnijeg aranžmana sa MMF-om tokom druge polovine godine – smatra Arsić.

Po njegovom mišljenju, fiskalna konsolidacija trajaće tri-četiri godine, ali je neophodno da se već u drugoj polovini ove godine realizuju uštede od oko 400 miliona evra. Tolike uštede neće biti moguće ako se ne smanje plate u javnom sektoru ili uvede njihovo oporezivanje.

Pred novom vladom je veliki izazov smanjenja fiskalnog deficita, koji je već dve godine najveći u Istočnoj i Centralnoj Evropi, a u 2014. može se dogoditi da bude i najveći u Evropi, upozorio je Arsić.

Po njegovom mišljenju, deficit bi do 2017. godine mogao da se smanji na 2,5 do tri odsto BDP-a. To bi moglo da se ostvari uštedama od jedan odsto BDP-a godišnje, pri čemu sprovedene mere štednje ne bi smele da ugroze privredni rast.

Arsić je objasnio da bi smanjenje broja zaposlenih u javnom sektoru za 10 odsto, što je oko 50.000 ljudi, donelo uštedu od jedan odsto BDP-a godišnje, dok bi merama suzbijanja sive ekonomije mogli da se ostvare dodatni prihodi budžeta od jedan odsto BDP-a.

– Javni sektor je predimenzioniran. Nisu uspostavljeni mehanizmi tržišne ekonomije, a Srbija se suočava s usporavanjem rasta, pri čemu je veći broj delatnosti u recesiji. Privreda Srbije u 2014. godini biće u stagnaciji, a nije isključena ni blaga recesija – smatra urednik FREN-a.

Srbija bi, kako je kazao, trebalo sa Svetskom bankom da se dogovori o produžetku roka za restrukturiranje društvenih preduzeća, jer to ne može da bude završeno, kao što je planirano, u prvoj polovini godine, ali taj proces mora da se dovede do kraja, jer građani više ne mogu da plaćaju gubitke tih firmi.

Arsić smatra da bi država u privredi trebalo da primeni specifične mere, kao što su subvencionisane kamate na kredite i da pokrene masovnu izgradnju jeftinijih stanova namenjenih srednjem sloju stanovništva, što bi pokrenulo privrednu aktivnost.

Komentarišući monetarnu politiku, Arsić je rekao da je održavanje kursa dinara na nivou od oko 116 dinara za evro bilo politički motivisano zbog izbora, ocenjujući da bi blagi pad vrednosti dinara pogodovao podsticanju privrednih aktivnosti, a pogotovo izvoza.

J. Rabrenović

objavljeno: 25.03.2014.

Nastavak na Politika...