Izvor: Blic, 08.Apr.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Preko Srbije do Rusije
Preko Srbije do Rusije
- Slovenačke firme su izuzetno zainteresovane da se vrate na tržište Srbije. Za sada se vraćaju sa proizvodima, ali ono što žele jeste organizovanje sopstvene proizvodnje u Srbiji. Razlozi nisu nimalo sentimentalne prirode. Radna snaga u Sloveniji je znatno skuplja nego u Srbiji, a to je već dobar razlog da se ovde proizvodi ono što se već prodaje u zapadnoj Evropi. S druge strane, naše firme znaju da će uz pomoć preduzeća iz Srbije lakše da >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << se vrate na perspektivno rusko tržište - kaže u razgovoru za 'Blic' Boris Mikec, ekonomski savetnik Ambasade Slovenije u Beogradu. Po njegovim rečima Slovenija, koja danas ima društveni proizvod od 10.000 dolara po stanovniku, izlaskom iz Jugoslavije izgubila je 60 procenata dotadašnjeg tržišta.
- Bio je to šok i za privredu, ali i za novu višepartijsku politiku. Onda je postignut konsenzus o oslanjanju na sopstvene snage. Nismo tražili strateške partnere. Krenulo se u poslovna i proizvodna povezivanja sa svetskim firmama i to na proizvodnoj i trgovinskoj osnovi. Tome je bila podređena i vladina politika. Na primer, vezali smo smanjenje carine na uvoz automobila za izvoz automobilskih delova. Tako danas imamo firme koje rade elektronske delove za BMW, 'Mercedes' i najveće svetske kuće. U najnovijem modelu BMW-a ima preko 70 pozicija napravljenih u 'Kolektoru' iz Idrije. Ta firma sada čini 12 odsto svetske proizvodnje delova za automobile - kaže Mikec. Za razliku od Češke i Mađarske, čija su preduzeća preuzele poznate svetske firme, u Sloveniji su se opredelili za drugačiju strategiju - najbolji delovi velikih sistema ušli su u biznis sa stranim preduzećima. Privreda je u potpunosti privatizovana, tako što su stanovništvu podeljeni bonovi (vaučeri) za jedan deo vrednosti firmi, dok je ostatak prodavan na tržištu. Slovenci, međutim, nisu bežali ni od strateškog partnerstva. Dobar primer je 'Sava' iz Kranja koja je već dva puta promenila vlasnika, ali zato ima najveću stopu rasta u evropskoj industriji automobilskih guma. Osnovu slovenačkog privrednog uzleta, koji se najbolje ogleda u činjenici da se dve trećine društvenog proizvoda realizuje kroz spoljnotrgovinsku razmenu sa zemljama EU, ipak čini 35.000 lokalnih preduzeća u kojima po pravilu nema većinskog vlasnika.
- Danas velike firme imaju između devet i dvadeset hiljada vlasnika. Praktično, nekadašnji slovenački samoupravljači postali su akcionari. Strani kapital gotovo da nije ušao u Sloveniju, a preduzeća su, ne samo opstala, nego višestruko unapredila svoje poslovanje - kaže Mikec. S. Pejović Bušite po Vojvodini
'Da imam deset miliona maraka, verovatno bih na 20 ili 50 kilometara od Beograda izgradio banju', kaže Bojan Mikec. 'Gde god po Vojvodini bušite, dobijete toplu ili mineralnu vodu.
Kako su porasle akcije
Slovenački akcionari ne insistiraju na deobi dividendi, već radije reinvestiraju, čime povećavaju vrednost preduzeća. Za ilustraciju je zgodan primer 'Krke'. U vreme kada je privatizovana, vrednost pojedinačne akcije je iznosila 2.500 tolara za zaposlene i 5.000 tolara za ostale, pri čemu su i jedni i drugi mogli te akcije da kupe za vaučere. Zahvaljujući udvostručenom obimu prodaje i izgradnji tri nove fabrike akcije 'Krke' se danas prodaju za 28.000 tolara.
