Izvor: TvojPortal.com, 07.Mar.2012, 01:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Predizborni priručnik iz makroekonomije
Izvor: makroekonomija.org Ulazimo u predizbornu kampanju. U njoj će se narod zaludeti silinom i količinom velikih cifara, nada, svašta će se govoriti. Avansno mogu da tvrdim da će se u 99% slučajeva raditi o fantazmagorijama koje ničim nisu utemeljene u realnosti. Da bi se smisleno govorilo i delovalo neophodna je informativno-činjenično-ekonomska pismenost, a ne stavovi bazirani na „pročitao sam u novinama…“.
>> Pročitaj celu vest na sajtu TvojPortal.com <<
U skladu sa prioritetima u poimanju ekonomije redosled nabrojanih izvora podataka može biti drugačiji od mog izbora. Evo kako bih ja pokušao da objasnim makroekonomiju Srbije.
Na portalu ministarstva finansija nalaze se makroekonomski podaci gde je jedna od tabela konsolidovani bilans sektora države u periodu 2005.-2011. godine. Iz ove tabele se može videti da su ukupni javni prihodi prošle godine izneli 1.303 milijardi dinara, javni rashodi 1.461 milijarda dinara, te je deficit države izneo 158 milijardi dinara.
U tabeli se može videti da je više prikupljeno doprinosa na zarade od naplaćenog PDV-a, kao i da su izdaci za penzije (423 milijarde dinara) ubedljivo najveća stavka javnih rashoda (učestvuju sa 29% u ukupnim).
Deficit države je naglo povećan sa 45 milijardi u 2007. godini, na 70 u 2008, 121 u 2009, i 137 u 2010. godini. Ova tabela je dragocena za osnovni uvid u to šta je država, a pre bilo kakve smislene priče o tome koje poreze i doprinose treba povećati ili smanjiti, i koje rashode države treba povećati ili smanjiti.
Ispod ove tabele je tabela o kretanju javnog duga. Ukoliko je potrošnja konstantno veća od poreskih prihoda, onda se valja informisati koliki je javni dug. U biltenu Javne finansije ministarstva finansija mogu se naći podaci i o strukturi javnog duga i o projektima zbog kojih se, i kod koga, država zadužila.
Nasuprot deficitu u potrošnji države stoji deficit tekućeg računa platnog bilansa. Stoga treba otići na sajt NBS-a i u opciji „statistika“ otvoriti platni bilans. U 2011. godini je deficit tekućeg računa (razlika između tekućih novčanih tokova, bez kredita, investicija i drugih dugoročnih tokova) povećan za 42,5%, sa 2,1 na 3 milijardi evra. Jak dinar povećava deficit i zaduživanje jer destimuliše izvoz i stimuliše uvoz i potrošnju. Pred krizu, 2008. godine, deficit tekućeg računa izneo je preko 6 milijardi evra, da bi u 2009. godini bio smanjen na dve milijarde.
Ukoliko se voli i preferira jak dinar posledica je deficit tekućeg računa koji se finansira rastom spoljnog duga. Samo u 2008. godini preduzeća su se zadužila 5,4 milijardi evra, na osnovu očekivanja da će dinar jačati, a evropska perspektiva Srbije osigurati rast poslovnih aktivnosti.
Da se ne bi ponavljala ova priča o rastu državnog deficita, deficita tekućeg računa, javnog i spoljnog duga, sledeći korak je odlazak na sajt Republičkog zavoda za statistiku u oblast spoljne trgovine, kako bi se informisali o tome šta se u Srbiji proizvodi dovoljno konkurentno za izvoz, i na šta se troše pare u uvozu.
I dok se kod izvoza može videti da se radi pretežno o proizvodima baziranim na prirodnim resursima, kod uvoza dominiraju uvoz energije i drumskih vozila. Kada se priča o „energetskoj efikasnosti“ do nje se dolazi na krajnje nepopularan način: povećavanjem cene električne energije, tim pre jer tri mobilna telefonska operatera ostvaruju veći prihod od EPS-a, i racionalizacijom u potrošnji nafte i gasa. Uvoz putničkih automobila (kao i rashodi na putovanja u inostranstvo) ukazuje na podvojenost stanovništva u Srbiji, grubo govoreći, jedna petina stanovništva ne mari za troškove, a četiri petine preživljava.
Da bi se razumeli problemi demografskih, pa time i poreskih, debalansa, potrebno je uporediti podatke o strukturi penzionera, i njihovih prosečnih prinadležnosti (videti na sajtu fonda PIO), i podatke o broju zaposlenih (mesečni statistički bilten RZS), i prosečnim zaradama iz redovnih mesečnih saopštenja. Pošto mi pokušaj pristupa podacima o strukturi penzionera redovno obori internet pretraživač navodim podatke iz novembra prošle godine: u Srbiji je bilo 1.637.138 penzionera, ne računajući vojne, dok je broj zaposlenih lica na kraju prošle godine izneo 1.734.983 lica (u čemu u pravnim licima 1.334 hiljada a u preduzetničkom sektoru 401 hiljada). Broj zaposlenih u proizvodnji (poljoprivreda, rudarstvo, prerađivačka industrija, električna energija, vodoprivreda, i građevinarstvo) izneo je 479.247 lica. To znači da na jednog proizvodnog radnika imamo 3,4 penzionera, 2,6 zaposlena van proizvodnje, 1,6 nezaposlena, i tako dalje.
Da zaključim, po meni je ključni problem niska proizvodna zaposlenost u Srbiji. I da je rešavanje ovog problema ključ za rešavanje svih ostalih. Ali, bez populizma i urušavanja prethodno iznetih informativnih pretpostavki kako bi se iz „makroekonomske stabilnosti“ okrenuli ka radu, zapošljavanju, većem izvozu, većim platama, poreskim prihodima, i manjim deficitima i dugovima.
