Izvor: Večernje novosti, 27.Dec.2012, 23:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Praznom džepu ostaju nameti
GOTOVO sva roba iz Evropske unije sa prvim danima nove 2013. godine, trebalo bi da pojeftini u Srbiji. Ogroman broj proizvoda, među kojima su hrana, garderoba, tehnika, automobili, materijali u našu zemlju će ulaziti bez ikakvog nameta. Čak i oni artikli kojima ostaje carina, trebalo bi da imaju povoljnije cene, jer je uvozna zaštita slabija nego lane.Potrošači s punim pravom mogu da očekuju da od januara naredne godine >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << manje koštaju evropske veš-mašine, frižideri, šporeti, čokolada, sladoled, testenina, kaputi, jakne, tepisi... Na sve njih carina će biti nula odsto.“JEFTINIJI“ VOLAN NAJVIŠE koristi od smanjivanja carinskih dažbina mogli bi da imaju građani koji bi kupili evropske automobile. Dizelaši od 1.5000 fo 3.000 kubika, kao i benzinci od 1.000 do 1.500 kubika, ulaziće u Srbiju bez ikakvih carina. Uvoznici automobila, međutim, ističu da ukidanje carina neće bitnije promeniti cene u njihovim salonima. Zbog malog prometa, uvoznici već posluju na ivici „izdržljivosti“, pa nema previše prostora za sniženja cena. Ako sa ukidanjem carine padnu i cene u radnjama naredne godine ne bi trebalo da bude loše kupiti i tehniku i kućne aparate. Bez carine ostaju ečlektrični šporeti, veš-mašine, frižideri.Uvozne dažbine na mnoge ove proizvode smanjene su i u januaru ove godine, ali kupci na računima to nisu osetili.Trgovci i uvoznici pravdali su se da prostora za sniženja nije bilo, jer je dinar slabio.- Sa prvim kontingentom uvozne robe sa smanjenim carinama, reagovaćemo - kažu uvoznici tehničke robe. - I u januaru ove godine smo spustili cene zbog pada carinskih stopa. To se tada nije moglo osetiti na tržištu, jer je evro jačao.Narednih meseci, međutim, kurs dinara ne bi trebalo da bude izgovor. Kako se očekuje, vrednost domaće valute neće se drastično menjati, makar prvih meseci 2013.U Udruženjima potrošača, međutim, ne veruju ni u opravdanja, niti u najave uvoznika. Smatraju da smanjenje ili ukidanje uvoznih nameta neće biti ukalkulisano u cene u srpskim radnjama. Predsednik Nacionalne organizacije potrošača Goran Papović kaže da Vlada do sada nije na pravi način štitila domaće proizvođače i da ih smanjenje carina može dodatno ugroziti.- Veliki problem u Srbiji je sprega proizvođačkog, uvozničkog i trgovačkog lobija, i svaka konkurencija je dobro došla - tvrdi Papović. - Sa stanovišta potrošača dobro je što postoji veća konkurencija, ali sumnjamo da će ovog puta uvoznički lobi pokazati svu svoju snagu i da će opet proizvodi, koje nude na našem tržištu, biti i do 50 odsto skuplji nego što je slučaj u drugim zemljama. Cene treba da se formiraju na tržištu, ali država ne sme da dozvoli da se radi nešto na štetu potrošača.MANjA KUPOVNA MOĆ KUPOVNA moć građana Srbije u oktobru, merena odnosom prosečne zarade i prosečne korpe bila je manja u odnosu na prethodni mesec. Prosečna potrošačka korpa bila je 64.107 dinara i za njeno pokriće bilo je neophodno 1,5 mesečnih srpskih zarada. A, za minimalnu korpu od 33.842 dinara bila je dovoljna nepuna plata, odnosno 0,81 prosečnih zarada. Za mesec dana prosečna korpa poskupela je za 4,3 odsto ili 2.644 dinara, a minimalna za 3,2 odsto ili 1.048 dinara. U odnosu na oktobar 2011. prosečna potrošačka korpa „teža“ je za 14,6 odsto, a minimalna za 13,8 odsto.Dok potrošači iščekuju da će im liberalizacija tržišta sačuvati koji dinar u džepu, domaći proizvođači upozoravaju da smo „vrata“ prerano otvorili. Domaći proizvodi teško mogu da pariraju evropskoj konkurenciji.- I pre najavljene liberalizacije tržišta, oko 90 odsto tekstilaca poslovalo je sa teškoćama, a od naredne godine, sa ukidanjem carina na garderobu, samo će se pogoršati stanje - smatra Milan Knežević, vlasnik „Modusa“ i predstavnik Unije tekstilaca Srbije. - Zadnjih godinu dana veliki broj firmi prepolovio je broj zaposlenih, prešao u sektor trgovine i po pravilu u „sivu“ zonu poslovanja. Prema našim procenama, oko 50 odsto tržišta izbegava plaćanje poreza i dažbina. I po međunarodnom zakonu, kada se proceni da je tržište jedne zemlje nestabilno, mogu se uvesti finansijske i robne kvote, odnosno ograničiti količina robe koja se može uvesti. To su, na primer, prošle godine učinili Nemci, kada je u pitanju bio uvoz kineske robe.
Pogledaj vesti o: Nova godina
Nastavak na Večernje novosti...
