Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 14.Feb.2015, 20:13   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Pranje novca: Ko je zadužen da spreči?

Objava  da se među imućnim klijentima koji su koristili švajcarski ogranak britanske banke HSBC kako bi izbegli plaćanje poreza, pominju i srpski državljani, bila je jedna od tema koja je u sedmici na izmaku izazivala posebnu pažnju. Dnevnik Televizije Novi Sad istražuje koje službe su nadležne da sprečavaju takve pojave.

Za glavnog urednika Centra za istraživačko novinarstvo Srbije, Stevana Dojčinovića priča o osobi koja je u stranu banku donela veliku svotu novca >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << kako bi izbegla plaćanje poreza ili oprala novac, nema veliku zainteresovanost zato što poslednjih 20-30 godina to kod nas nije vest, kaže Dojčinović.

"Ne treba da radiš neku specijalnu istragu da bi stigao do nekog, to je kako se u Srbiji posluje", objašnjava Dojčinović i dodaje da je potrebno doneti odluku "na političko-ekonomskom nivou".

Od 2002. godine, Uprava za sprečavanje pranja novca donela je 17 presuda protiv 85 osoba, 6 prvostepenih presuda protiv 16, a 40 predmeta oko 270 osoba je u toku. U većini navedenih slučajeva izvršioci su naši državljani, ali i državljani susednih zemalja, pre svega iz bivših jugoslovenskih republika.

Uprava za sprečavanje pranja novca i terorizma je krajem prošle godine osnovala radnu grupu sa Sektorom poreske policije s ciljem da zajedničkim radom kontrolišu predmete u kojima postoji sumnja u pranje novca i poresku utaju.

Značajnu ulogu imaju i Narodna Banka Srbije, Komisija za hartije od vrednosti, tužilaštvo, policija, Uprava Carina, a najviše se očekuje od zaposlenih u Poreskoj upravi, ali do njihovih odgovora nismo uspeli da dođemo.

Podsećamo, tim novinara iz 45 zemalja okupljenih u Međunarodnom konzorcijumu istraživačkih novinara, objavio je niz tajnih dokumenata i izveštaja čiji sadržaj otkriva mrežu osoba koja je sakrila milijarde dolara kroz izbegavanje poreza.

Srbija je po broju klijenata na 106. mestu liste na kojoj su državljani 200 zemalja.

Podaci u aferi "Svisliks" rezultat su najvećeg nedozvoljenog objavljivanja podataka u bankarskom sektoru i odnose se na period od 2005 do 2007. godine.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...