Izvor: Blic, 12.Apr.2009, 03:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poziv da Narodna banka smanji plate
Neosnovane su ocene NBS da je neustavna odluka Vlade o smanjenju zarada u centralnoj banci, ocenio je Fond za razvoj demokratije i ukazao da centralna banka mora da sprovodi zakon kojim će se ograničiti visina plata svih zaposlenih u toj instituciji i druge zakone i podzakonske akte.
Ta nevladina organizacija je podsetila da, prema Zakonu o NBS, centralna banka „mora da podrži sprovođenje ekonomske politike Vlade Srbije, ukoliko ta politika ne dovodi u pitanje ostvarivanje >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << svog osnovnog cilja".
U saopštenju se podseća i da je osnovni cilj NBS „postizanje i održavanje stabilnosti cena", a osim toga drugi cilj je očuvanje finansijske stabilnosti.
Inače, guverner i NBS su u pravu kada se pozivaju na „samostalnost NBS", ali ta samostalnost koja je navedena u članu 95. Ustava Srbije, podleže nadzoru Narodne skupštine i ograničenjima predviđenim drugim zakonima, kako stoji u istom članu 95. Ustava.
U Zakonu o NBS, koji definiše samostalnost centralne banke, gde je navedeno da ona „u obavljanju svojih funkcija, neće primati niti tražiti uputstva od državnih organa i drugih lica", dodaje se u saopštenju. Dakle, radi se o samostalnosti NBS u neprimenjuje "uputstva" ali ne i neprimenjivanju zakona, kao naprimer: o radu, zaradama, porezima, penzijama, zdravstvenom osiguranju, putnim ispravama, ističe se u saopštenju. Ukoliko guverner NBS želi da pokrene postupak ocene ustavnosti očekivanog zakona o smanjenju zarada bilo bi korisno da pokrene postupak ocene ustavnosti i samog Zakona o NBS, koji ne pravi razliku između nadležnosti NBS od nadležnosti guvernera, navedeno je u saopštenju.
Đukić: Krediti od Kine i Rusije nisu rešenje
Eventualno zaduživanje Srbije kod Kine i Rusije imalo bi smisla samo ukoliko bi vlada tražila kredite za određene infrastrukturne projekte, a za sve drugo povoljniji su zajmovi kod međunarodnih finansijskih institucija, izjavio je Tanjugu ekonomista Đorđe Đukić.
Profesor Đukić je rekao da su u uslovima svetske ekonomske krize mnogo povoljniji krediti Svetske banke, Evropske banke za obnovu i razvoj i Evropske investicione banke.
Zaduživanje kod stranih banaka bilo bi po komercijalnim uslovima, a u današnjim uslovima kamatna marža kod tih banaka u inostranstvu je veća, jer se zaračunava rizik odobravanja, koji se razlikuje od države do države i za Srbiju bi to bilo mnogo nepovoljnije, objasnio je Đukić.
- U ovoj situaciji ne vidim šta je to što bi moglo da se finansira eventualnim kreditom od Rusije i Kine, osim Koridora 10, koji je prioritet - rekao je Đukić.
