Izvor: B92, 21.Dec.2010, 12:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Potrošnja prioritet a ne razvoj
Beograd -- Vlada Srbije će i u sledećoj godini žtvovati razvoj, uprkos svakodnevnim izjavama ministara da je ulaganje u infrastrukturu ključ privrednog rasta.
Kapitalne investicije će tako učestvovati samo sa 31,8 milijardi dinara u budžetu za sledeću godinu.
Budžet, međutim, pokazuje da tih ulaganja realno neće biti ništa više nego ove godine, kada je bilo predviđeno 26,5 milijardi dinara za kapitalne investicije.
Umesto za razvoj, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << budžet za preživljavanje skrojen je tako da omogući kompromis između Međunarodnog monetarnog fonda, koji s jedne strane zahteva makroekonomsku stabilnost i pojedinih članova Vlade koji su fotelje u Nemanjinoj dobili samo zahvaljujući obećanju većih plata i penzija. U takvoj konstelaciji snaga najbezbolnije je žrtvovati upravo izgradnju infrastrukture.
Vlada je pri sastavljanju budžeta za 2011. računala na prodaju Telekoma, obećavši da će novac biti upotrebljen samo za kapitalna ulaganja.
Aleksandar Stevanović iz Centra za slobodno tržište smatra da je budžet predizborni, a ne razvojni i da je napravljen po inerciji. "Nažalost, to je jedno kotrljanje u prazno, koje će nam se obiti o glavu. Razvojni budžet nije onaj koji potroši 40 odsto onoga što se zaradi, niti onaj u kojem su izdvajanja za kapitalne investicije minorna u odnosu na plate koje se daju iz budžeta. Uz to, neodgovorno je da se budžet povećava za 13 odsto, tako što planirate da potrošite novac od prodaje Telekoma jer šta ako tog novca naredne godine ne bude”, kaže Stevanović.
Ali, čak i da se sredstva zaista iskoriste samo za predviđenu namenu, činjenica da su izdvajanja za kapitalne investicije u budžetu za 2011. samo nominalno povećana u odnosu na ovu godinu ukazuje na to da će država iz redovnih budžetskih prihoda (koji ne uključuju novac od privatizacije ili prodaje akcija) zapravo izdvojiti manje novca za kapitalne investicije.
Koliko će ulaganja konačno i biti finansirano prodajom, a koliko redovnim budžetom, biće poznato tek kada se Telekom proda, ali u svakom slučaju, kapitalne investicije, koje bi trebalo da budu generator privrednog rasta, ponovo će podneti najveći teret „štednje".
Ivan Nikolić, saradnik Ekonomskog instituta ističe upravo to da svo prilagođavanje budžeta, odnosno sažimanje rashoda prebačeno na kapitalne investicije.
"To je jako loše jer inicijalno pokretanje razvoja treba da dođe upravo od države, odnosno kapitalnih ulaganja, na koja bi se kasnije nadovezao privatni sektor. Nažalost, ovakav budžet predstavlja otklon od podsticanja privrede, ali moguće je da prosto nije bilo prostora za nešto više”, kaže Nikolić i dodaje da će plate i penzije na kraju morati da podnesu teret rasta, kako bi se obezbedilo veće učešće investicija u budžetu.
Ali, dok za jedne nema novca dotle za druge ima.
Ministarka finansija Diana Dragutinović objavila je prilikom predstavljanja predloga budžeta da će nezavisne državne institucije dobiti znatno više novca u 2011. nego što su imale ove godine, pri čemu je naročito istakla Državnu revizorsku instituciju, Upravu za javne nabavke, Poverenika za informacije, Zaštitnika građana, Agenciju za borbu protiv korupcije, Ustavni sud, Komisiju za zaštitu prava i Poverenika za ravnopravnost.
Uvidom u predlog budžeta, vidi se da su pojedine institucije zaista dobile neuporedivo više novca. Budžet DRI će tako skočiti sa 91,6 na 425,6 miliona dinara, poverenik za ravnopravnost će imati 96 umesto 39 miliona, a Komisija za zaštitu prava čak 187 miliona umesto dosadašnjih pet miliona dinara.
Međutim, neki nisu bili takve sreće. Tako je poverenik za informacije Rodoljub Šabić dobio 126 miliona umesto 115,8 miliona u 2010. što je tek marginalno više novca, zbog čega je izjavu Dragutinovićeve ocenio kao „vrlo nekorektnu".
.jpg)
