Izvor: Politika, 13.Avg.2011, 23:17   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Poternica za bivšim vlasnicima

Malo je firmi u Kraljevu koje posle privatizacije rade bar smanjenim kapacitetom, a oni koju su pustošili fabrike su predaleko

Kraljevo – Nema stručnih analiza koje bi objasnile kako je kraljevačka privreda u poslednje dve decenije doživela sunovrat, ali se prst najčešće upire u neuspele privatizacije. Od ukupno 25 privatizovanih preduzeća malo je onih koja danas rade, a u ovdašnjoj Privrednoj komori jedva su se setili dva koja, pošto su dobila vlasnika, uspešno >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << posluju. Ostala su zatvorena, pretvorena u skladišta ili su na izdisaju. Stoga je, prema podacima Samostalnog sindikata, od 2003. godine, kada je privatizacija ovde počela, bez posla ostalo oko 15.000 ljudi. Mnogi u međuvremenu nisu našli drugo zaposlenje, tako da ih je na spisku ovdašnje filijale Nacionalne službe zapošljavanja oko 18.000, što daje stopu nezaposlenosti od 26 procenata.

Nevolje su, ipak, počele kada jepala kraljevačka teška industrija – „Magnohrom“, Fabrika vagona, a potom i drvni kombinat „Jasen’’. Zatim su, posle prodaje, nestala velika trgovinska preduzeća „Poljopromet“„Stoteks“, rasprodat je i gotovougašeni „Papirpromet“, a ostale su samo zidine od nekadašnjeg preduzeća „Slovo“... Ugovore o prodaji, zbog neispunjenih obaveza, Agencija za privatizaciju raskinula je sa kupcima: „Magnohroma“, Fabrike vagona, Ugostiteljskog preduzeća „Srbija“, „Keramike“, „Poljoprometa“, „Gibnjare“… Novi kupac pronađen je samo za UTRO „Srbiju“, dok je imovina ostalih pod paskom Akcijskog fonda. Neke fabrike uopšte ne rade, a „Magnohroma“ i Fabrike vagona, uz pomoć Vlade Srbije, samo delimično.

Na nesreću, nekoliko bivših vlasnika, poput indijske kompanije „Global stil“ koja je kupila „Magnohrom“ ili austrijske „Stirije“ u „Gibnjari“, ostavili su višestruko uvećane dugove. A poslovanje navedenih vlasnika u „Magnohromu“ svodilo se na pustošenje pogona uz smanjivanje broja radnika. Sečene su i na otpad prodavane i rotacione peći, a jedna se, nekim čudom, našla na Kosmetu.

Pompezno najavljivana prodaja „Magnohroma“ pogubno se okončala. Danas „Magnohrom“, čekajući novog partnera, jedva daje znake života, a vlasnici kompanije „Global stil“, koji su ga upropastili, su neznano daleko da bi ih stigla poternica istražnog sudije Okružnog suda u Kraljevu. Protiv domaćih aktera ove prodaje i „gazdovanja“, u više predmeta, kako smo saznali u Osnovnom tužilaštvu, vodi se istraga.

Prema policijskim nalazima i krivičnoj prijavi, koju je MUP odavno uputio Okružnom javnom tužilaštvu, za razne malverzacije osumnjičeni su:Dževad Paša (53) iz Pakistana, direktor indijske kompanije,, Global stil holding limitid“, Džaganadam Guntupalij (63), tadašnjeg predsednika Upravnog odbora „Magnohroma“, Dilip Gorvat (45) tada odgovorni rukovodilac u „Magnohromu“ i Derbašiš Ganguli (41), takođe jedan od menadžera. Svi su osumnjičeni za zloupotrebu službenog položaja u procesu privatizacije fabrike. Oni su „Magnohrom“ kupili jeftino, bez ijednog evra iz sopstvenog džepa. Na dan sklapanja kupoprodajnog ugovora, 21. jula 2006. godine, obavili su dva „posla“. Najpre su u „Hipo alpe adrija“ banci podigli oko milion evra kredita, predstavljajući se kao odgovorni rukovodioci i delimični vlasnici „Global stila“, au zalog su dali 45 procenata vrednosti „Magnohromove“ imovine. Garantovali su povratak kredita, imovinom čiji još vlasnici nisu ni bili. To su postali tek kada su novac dobijen od banke uplatili na račun prodavca, odnosno Agencije za privatizaciju. Prema podacima koji su iz „Magnohroma“ dostavljeni istražnim organima, kada su postali vlasnici kraljevačke fabrike, umesto vatrostalnih opeka su „izvozili“ novac. Do sada je utvrđeno da su pokrali oko 1, 7 miliona evra.

Preko računa na Maršalskim Ostrvima, navodno za repromaterijal, uglavnom rudu, uplaćivali su avans kreditima banaka iz Srbije, a hipotekarnom garancijom „Magnohroma“, odnosno firme „Magno invest“, koju su kao „kćerku firmu“ u međuvremenu osnovali. Tako su krajem oktobra 2006. godine od firme „Unikor stil“ iz Dubaija naručili rudu magnezit i avansno platili 381.038 evra, a nešto kasnije od singapurske firme „Imeks soo ltd“ unapred je plaćena slična narudžbina u iznosu od 701.700 evra.

Navodno, repromaterijal je naručen i od singapurske firme „Transvi stil trejd“, kojoj je unapred plaćeno oko 600 hiljada evra. Ove narudžbine nikada nisu stigle u kraljevačku fabriku, a planom proizvodnje taj repromaterijal nije bio ni potreban. Novac nije vraćen, ali je gotovo celokupna imovina „Magnohroma“, odnosno zgrade, pogoni i radionice tada stavljena pod hipoteku.

Posle raskida kupoprodajnog ugovora, pre dve godine, Indusi su napustili Srbiju, ali su ovde oni koji su im ovakvu kupovinu i poslovanje omogućili.

Miroljub Dugalić

objavljeno: 14.08.2011

Nastavak na Politika...