Izvor: B92, 26.Avg.2014, 10:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Postoji drugačiji put za Evropu"
Bivši francuski ministar ekonomije Arno Montebur kritikovao je mere štednje, tvrdeći da su one pogoršale krizu u zemlji.
Montebur je ocenio da sadašnja ekonomska politika vodi Francusku i Evropu u "finansijski apsurd" i da je pogoršala ekonomsku krizu, najtežu koja je pogodila Francusku od 1929. godine, preneo je AFP.
On je poručio da neće biti deo novog kabineta, ali da će nastaviti da radi za dobrobit Francuske.
Premijer Francuske Manuel Vals podneo >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << je u ponedeljak ujutru ostavku vlade predsedniku Fransoa Olandu, pošto su levičarski ministri zatražili drastičnu promenu ekonomske politike zemlje, i obećao da će danas saopštiti imena članova novog kabineta. Sastav nove vlade još nije poznat, ali je izvesno da u njoj neće biti Montebur, koji je za vikend "pokrenuo lavinu" kada je osudio stroge fiskalne mere, optužio Nemačku da je "opsednuta" budžetskom štednjom i upozorio vladu da će se birači okrenuti populističkim ili ekstremnim partijama.
"Politika smanjenja deficita ne rezultira smanjenjem deficita i iz tog razloga predstavlja finansijski apsurd jer oni ograničenjem rasta sprečavaju ostvarenje sopstvenih ciljeva", rekao je on. "Postoji drugačiji put za Evropu i Francusku."
Stroge mere štednje nisu, prema njegovim rečima, samo nedelotvorne, već i nepravične jer zbog povećanja poreza pogađaju radnu klasu i srednji stalež i umanjuju njihovu kupovnu moć.
Montebur je upozorio i da će politika smanjenja deficita navesti birače da odbace sadašnje političke lidere, evropski projekat i da se okrenu ekstremističkim partijama, aludirajući pritom na Nacionalni front Marin Le Pen. Nastavak sprovođenja takve politike "sigurno će ugroziti Republiku, njenu stabilnost i budućnost", rekao je on.
Montebur je kazao da je pokušao da ubedi Valsa i Olanda da odbace stroge mere štednje, ali da je očigledno da u tome nije uspeo.
Montebur je, kako prenosi Rojters, potencijalni predsednički rival Olandu i mogao bi da u parlamentu privuče na svoju stranu dovoljno poslanika da ostavi socijalističkog predsednika bez podrške većine, koja mu je potrebna za sprovođenje reformi.
