Izvor: Politika, 04.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pošto informisanje
Šta biste uradili sa pola miliona evra?
Ministar Predrag Bubalo bi, bez dileme, sve dao na informisanje. Do takvog zaključka navode brojke iz finansijskog plana Ministarstva trgovine i usluga, koji je sastavni deo predloga budžeta za 2008. Ovo ministarstvo je, naime, samo za "usluge informisanja" o svojim aktivnostima u narednoj godini – od donošenja zakona i strategija do izgradnje i pozicioniranja nacionalnog brenda – tražilo i od vlade u predlogu budžeta dobilo 36,94 miliona dinara, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ili 461.750 evra (preračunato po kursu od 80 dinara).
Mada je vlada, na brzinu, predlog budžeta, povučen iz parlamenta u petak uveče iz "proceduralnih razloga", juče nepromenjen vratila poslanicima, nije zgoreg da naredne dane iskoristi i još jednom "pročešlja" cifre, na koje je kao sporne ukazivano proteklih nedelja. Između ostalih, i ovu. I da, bar zbog poštovanja logike, odreaguje amandmanima.
Ne poričući da su ulaganja u informisanje javnosti, promociju i popravljanje imidža i privrede i institucija ove države, preko potrebna i poželjna ako se pametno iskoriste, naše je da budemo pomalo i skeptični, ukažemo da je pola miliona evra rashoda na kraju ponajmanje sitnica za srpske javne finansije i da primetimo i ono o čemu nas ministri ne informišu – da su, recimo, troškove informisanja neki budžetski korisnici planirali po sistemu "Pošto, seko, mleko? Pošto ti ga dam..."
Dovoljno je prosto poređenje. Recimo, da je budžet koji će biti na raspolaganju pi-ar poslenicima Ministarstva trgovine i usluga samo za "usluge informisanja" osam puta veći od iste stavke za, takođe, četiri projekta Ministarstva zdravlja i četiri-pet puta veći od svih planiranih izdataka za odnose s javnošću Ministarstva finansija. Ministarstvo finansija je, recimo, ove godine imalo na raspolaganju 4,5 miliona dinara, a Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, najprisutnije u medijima, koje novinare dnevno obasipa s najmanje tri-četiri najave događaja, isto toliko saopštenja i informacija, izveštaja, fotografija, tonskih i video zapisa o svojim aktivnostima, od osnivanja, za šest meseci, potrošilo je na sve izdatke, od pres klipinga i agencijskih servisa do prezentacija i konferencija za novinare, između dva i tri miliona dinara.
Zanimljivo je i da će za "usluge informisanja" Ministarstvo trgovine iduće godine moći da iskoristi bar 16-17 miliona budžetskih dinara više od vladine Kancelarije za saradnju sa medijima, koja je na usluzi i vladi i svim njenim ministarstvima, i drugim državnim organima i organizacijama. Jer, kad se od ukupnog iznosa rezervisanog za Kancelariju – 76.152.000 dinara, oduzme trošak za bruto zarade trideset troje zaposlenih, opremu, tekuće popravke i materijal, putovanja, uključujući i ona organizovana za novinare, Kancelariji ostaje 20,65 miliona za sve usluge po ugovorima. Za samo oko milion dinara više nego što je Ministarstvo trgovine dobilo samo za "usluge informisanja" na samo jednom od 11 svojih programa, upakovanih u četiri projekta.
Jer, u gotovo pola miliona evra, rezervisanih pod ovom "šifrom", nisu uračunate ni zarade činovnika koji na tome rade u Ministarstvu trgovine, ni izdatak za stručne usluge (eksperata, pa i za ovu oblast) i angažovanje specijalizovanih agencija (u koje spadaju i agencije iz oblasti marketinga i pi-ara). Ni troškovi komunikacija (telefonski računi), prevođenja, izdatak za kompjuterske i ugostiteljske usluge, ni za opremu, ni za zakup imovine i opreme, recimo izložbenog prostora, ni za reprezentaciju. Sve su to posebne stavke iz kojih se može crpeti novac i za realizaciju informativno-promotivno-marketinških aktivnosti ovog ministarstva, pa bi trošak države, u konačnom zbiru, mogao da bude i znatno veći od prikazanog iznosa.
Pa na šta će se onda trošiti startna suma od 36,9 miliona dinara? Sudeći po obrazloženju koje ide uz stavku "usluge informisanja" – na sve one troškove koje inače imaju i sva druga ministarstva: od pres klipinga, korišćenja agencijskih servisa, objavljivanja oglasa i konkursa, informisanja javnosti (od saopštenja do pres konferencija). Novac je rezervisan i za još ponešto nejasno definisano – "podršku medija", pa za "usluge medija", "propagandne aktivnosti", "zakupe sala i opreme za multimedijalne prezentacije" novih zakona i strategija, emisije na javnom servisu u cilju zaštite i "opismenjavanja" potrošača... I ponajviše, za najčešće pominjanu aktivnost na svim programima – štampanje: publikacija, listova brošura, časopisa, biltena, marketinških materijala, uputstava, izveštaja...
Mada je ovako nacifran spisak zaista dugačak, uporedi li se budžet s realnim troškovima za pojedinačne aktivnosti, s novcem koji mu je na raspolaganju, Ministarstvo trgovine moglo bi da izvede pravu medijsku ofanzivu iz svih oružja na svim poljima i pretvori se u najproduktivnijeg proizvođača štampanog i elektronskog materijala.
A ako je odgovor da "planirano i rezervisano ne mora biti i potrošeno", onda neko ne ume da planira. Onda nam ni javna potrošnja nije tolika kolikom se prikazuje.
U ovoj zemlji zaista svega ima: i hleba, i mleka, i ulja. Istina, po sve višim cenama. I država, očigledno, ima para. Ako je po ovom primeru, biće i – igara.
Samo monopola ima – nema.
Vesna Jeličić
(U sutrašnjem broju: Kisela voda po glavi novinara)
[objavljeno: ]
