Izvor: Politika, 02.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poštar traži drugaricu Marković
Ako se na kućnoj adresi ne primi ček duže od pola godine, kao u slučaju Mirjane Marković, ili jednog Čačanina, pokreće se procedura utvrđivanja da li je primalac živ, a isplata staje
Verovali ili ne, ali jedan Čačanin čak pet godina nije podizao svoju penziju. A kada je konačno zakucao na vrata penzijskog fonda, zaposleni ne samo da su se našli u čudu već su morali da zavire u knjige ne bi li utvrdili šta tačno kaže zakonodavac o tom slučaju.
Ovaj >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << primer, međutim, nije usamljen: potvrđuje ga i mnogo poznatiji slučaj Mirjane Marković, udovice bivšeg predsednika Jugoslavije i predsednice JUL-a za kojom je u međuvremenu raspisana Interpolova poternica, a koja već skoro dve godine ne podiže svoj ček. Naravno, iz sasvim drugih pobuda.
O tome kako je Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju rešio pitanje koliko penzioner dugo ne mora da podiže penziju, a da mu je niko ne ukine, Ivan Mimić, finansijski direktor u Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih, kaže da sve zavisi od načina isplate. Odnosno od toga da li poštar donosi novac na ruke ili se on uplaćuje na račun.
– Ukoliko penzioner novac prima preko računa u banci ili pošti, pare će ga čekati sve dok ne odluči da ih podigne. Bez obzira na to što ga godinama nije dirao. Jer, banka njegove pare ne može da potroši. Tako je i taj Čačanin mogao da podigne sve do poslednjeg dinara. Međutim, na svakih šest meseci banka obaveštava Fond PIO o tome ko od penzionera proteklih pola godine nije dirao novac. Posle toga se u Fondu proverava da osiguranik nije u međuvremenu možda preminuo, pa to može biti razlog što novac leži na računu – kaže Mimić. U slučaju smrti, Fond PIO povlači svoj novac nazad.
Ako se pak utvrdi da je čovek živ, ali da iz nekog razloga ne dira novac, koji ležeći u banci samo gubi na vrednosti, penzije nastavljaju normalno da mu se uplaćuju iz meseca u mesec. Taj novac na računu banke može da se podigne i za 20 godina.
Sasvim je drugačija situacija sa penzionerima koji novac primaju na ruke. Ukoliko poštar jednom, dva ili pet puta vrati novac, jer nema ko da ga primi, odnosno onaj na koga se penzija vodi, pokreće se procedura utvrđivanja da li je penzioner živ.
Na pitanje kakva je sudbina isplate zaostalih penzija Mirjane Marković, koja je u penziju otišla pre skoro dve godine, a protiv koje je sa prekidima od 17. aprila 2003. godine raspisivana Interpolova poternica zbog neodazivanja sudu, Mimić kaže da i za takve slučajeve postoji "slovo" zakona.
U takvim okolnostima utvrđuje se čijom krivicom nije došlo do isplate novca: da li onog ko penziju treba da primi ili onog ko novac uplaćuje.
– U slučaju predsednice JUL-a, krivica je na njoj. Poštar mesecima nije uspevao nikoga da nađe na adresi koja se vodila kao mesto njenog stanovanja – Šekspirova, broj 33, na Dedinju. Nije bilo ni nje, niti nekog bližnjeg, pa ni advokata da primi novac.
Pravilo je, ističe Mimić, da ukoliko šest meseci zaredom niko ne podiže penziju, znači ni onaj na koga se ona vodi, niti ovlašćeno lice – član porodice ili advokat, da se isplata privremeno obustavi. Do trenutka dok se zahtev ponovo ne aktivira. Pošto Fond PIO više nema ni adresu, na koju bi se penzija Mirjani Marković nosila čak i da nije prošlo šest meseci, isplata bi morala da se obustavi.
Ukoliko bi se, međutim, žena pokojnog predsednika uskoro vratila u Srbiju i rešila da podnese zahtev za isplatu, dobila bi penzije za samo poslednjih godinu dana, bez obzira što je u penziji duže. Sve što je preko godinu dana praktično joj propada.
Dakle, ukoliko se zbog Interpolove poternice bude krila narednih 10 godina, pa jedanaestu reši da dođe u Srbiju, podnošenjem zahteva za isplatu imala bi pravo isključivo na prinadležnosti za poslednjih godinu dana. Sve ostalo je "poklon državi", ali isključivo njenom krivicom.
Iznos na čeku, koji je poštar Mirjani Marković u Šekspirovu 33 nosio u januaru prošle godine, bio je oko 25.000 dinara. Da je bila kod kuće u januaru ove godine, na ruke bi dobila oko 300.000 dinara. Ukoliko bi recimo ovog meseca podnela zahtev za isplatu zaostalih prinadležnosti, bile bi joj isplaćene samo penzije od avgusta prošle godine do avgusta ove. Sve pre toga od januara 2005. do avgusta iste godine bi joj propalo.
Da je Markovićeva od trenutka dobijanja rešenja o penzionisanju, koje joj takođe nije uručeno, ovlastila nekoga da podiže novac, sve zarađane penzije bi do da sada primila. Ili da je bar, ako je već znala da neće biti na adresi na kojoj se vodi na Dedinju, dostavila broj žiro računa na koji će se prinadležnosti uplaćivati.
Međutim, očigledno da ona to nije htela, jer bi joj se i tako moglo ući u trag, što je očigledno izbegavala. Ovlašćenja punomoćniku za podizanje penzija daju se u konzulatima ili ambasadama, kao i u diplomatskim predstavništvima u svim zemljama, što dodatno govori o tome da je Markovićeva svesno izbegavala da to učini.
Žena pokojnog predsednika je, inače, imala veliku sreću da u rekordnom roku, za samo 20 dana po podnošenju zahteva za penzionisanje dobije rešenje. Iako se na njega čeka znatno duže. Kod nje nije bilo nepovezanog staža, niti propusta u uplatama penzijskog i invalidskog osiguranja, socijalne zaštite.
Mirjana Marković je u penziju otišla po Zakonu o PIO donetom aprila 2003. godine kada se za obračun penzija uzimaju sva primanja od sedamdesetih godina do sada. Pravo na penziju priznato joj je šest meseci unazad, što znači da je sa prvim čekom, koji je trebalo da joj bude uručen januara 2005. godine, primila šest penzija.
Prinadležnosti su joj obračunate na osnovu zarade iz 33 godine i tri meseca radnog staža. Od toga je najveći deo na Univerzitetu, kao profesor sociologije, ali i na osnovu nekoliko godina poslaničkog statusa u Saveznoj skupštini. Ostaje, međutim, nejasno gde je Markovićeva radila od 2000. do kraja 2004. godine kada je podnela zahtev za penzionisanje preko svog advokata, jer se i tada nalazila na poternici.
Mimić kaže da postoje i situacije kada neki penzioner iz opravdanih razloga nije u stanju da duže vreme podiže penziju, kao što je to bilo za vreme nedavnih ratova na prostorima bivše SFRJ. U tim slučajevima se sve zaostale penzije isplaćuju.
Jasna Petrović
[objavljeno: 02.08.2006.]
