Izvor: S media, 31.Maj.2009, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poslovne žene o merama Vlade
Većina poslovnih žena, dobitinica ovogodišnjeg priznanja "Biznis dama godine" Kluba privrednih novinara, pozitivno je ocenila vladine mere za prevazilaženje krize, ali ima i mišljenja da je u pitanju samo "kozmetika".
Borka Vučić smatra da je vlada dosta učinila, ali da su mere više restriktivne nego stimulativne i da je zapostavljena poljoprivreda, koja može da da brze efekte, ukoliko se mere donesu i primenjuju na vreme.
Njen predlog za izlazak iz krize >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << je i da se "po hitnom postupku okonča osmogodišnji stečaj nad četiri najjače državne i razvojne banke, koje treba da se integrišu u jednu moćnu razvojnu banku".
Njihova značajna sredstva, koja su trenutno oročena pretežno u inostranim bankama, dugoročno treba da se usmere ka razvojnim projektima i plasmanima u obrtna sredstva, istakla je Vučićeva.
Prema nejnom mišljenju, treba se okrenuti tržištima azijskih zemalja sa ekonomijama u usponu i zemljama izvoznicama nafte, a neophodno je i da se značajno smanje dalje zaduživanje kod inostranih banaka, nekritički uvoz robe široke potrošnje, javna potrošnja i da se preduzmu druge mere štednje.
Izvršni direktor "Agrobanke" AD Biljana Vujičić smatra da će valdine mere direktno uticati na smanjenje deviznog deficita u platnom prometu sa inostranstvom, a ujedno i na podsticaj proizvodnje namenjene domaćem tržištu.
Pozitivno će se odraziti i na bankarski sistem, jer će se povećavanjem proizvodnje stvoriti uslovi da klijenti redovno izmiruju svoje obaveze prama bankama, što će pozitivno uticati na likvidnost.
Ona smatra i da je neophodno podsticajnim merama stimulisati i finansiranje agrara.
Glavni urednik časopisa "Poljoprivednik" Gordana Radović pozitivno je ocenila mere vlade, ali smatra da ih treba upotpuniti merama za pomoć preduzećima koja ne mogu da ih koriste, jer su nelikvidna, a takvih je, prema podacima Unje poslodavaca, više od 60.000.
Ona misli da je najbolji način za prevazilaženj krize veće ulaganje u grane u kojima imamo komparativne prednosti, kako bi postali konkurentni na svetskom tržištu.
Direktorka SIM-a Mirjana Rajkov se slaže da nisu dovodljno sagledani problemi malih i srednjih preduzeća, od koji su mnoga u blokadi, a za prevazilaženje krize predlaže princip "potrošimo samo onoliko koliko smo zaradili i kupujmo domaće".
Direktorka marketinga "Simpa" Edit Tomić ocenjuje pozitivno mere za jačanje likvidnosti privrede i podsticanje prodaje domaće robe, ali smatra da procedura sticanja kreditnog boniteta preduzeća kod poslovnih banaka treba da bude manje restriktivna i proces realizacije kreditnih aranžmana ubrzan i napominje da se uslovi za dobijanje izvoznih kredita diskriminišući.
Njeni predlozi za izlazak iz krize su podsticanje izvoza, investicija domaćih preduzeća u inostranstvu, pre svega, investicija u otvaranje trgovinskih punktova radi plasmana domaće robe, povećanja domaće proizvodnje i očuvanja radnih mesta, podsticanje investicija domaćih preduzeća u zemlji, a ne samo inostranih i ulaganja u nerazvijena područja.
Državne kredite iz inostarnstva treba plasirati, pre svega, u industriju, koja je sada najrealniji resurs za otplatu tih kredita u budućnosti.
Direktorka "In projekta" Zorica Stepanović smatra da su vladine mere "kozmetičke", a za izlazak iz krize predlaže efikasnije obrazovanje mladih, brže donošenje zakona, širenje optimizma umesto straha i promovisanje rada umesto štednje.
Tehnički direktor FAS -a Izabela Stojšić smatra da su najnovije mere vlade dobre, jer su usmerene na prevazilaženje problema likvidnosti firmi i davanje podsticajnih sredstava izvoznicima i ističe da je za prevazilaženje krize "jako važna podrška banaka našim firmama, ali pod sličnim uslovima koje imaju i konkurentske firme na svetskom tržištu".
Dr Ljiljana Tomašić iz Zemunske bolnice ocenjuje da u zdravstvu prave ekonomske mere koje bi dovele do racionalizacije u korišćenju kadrovskih i materijalnih resursa nisu uopšte primenjene i da su, za sada, samo teoretski osmišljene.
To se odnosi na organizovane i planirane preventivne preglede, preispitivanje korišćenja bolničkih kapaciteta i primenu "fleksibilnog modela" s korišćenjem kapaciteta prema trenutnoj potrebi, primenu, kompjuterizaciju i stvaranje jedinstvene baze podataka i reformu zdravstvenog osiguranja.
Prema njenom mišljenju, za izlazak iz krize potrebno je i stimulisanje i vrednovanje kreativnosti, entuzijazma i pregalaštva u svakoj oblasti, uz smanjivanje birokratskih i tehnokratskih stega.
