Izvor: B92, 29.Maj.2011, 01:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Posle fakulteta, pravac na biro
Beograd -- Srbija je decenijama bez jasne strategije obrazovanja, pa se zato godinama školuju nepotrebni kadrovi. Na evidenciji trenutno ima 47.801 visokoobrazovanih.
Godinama nadležni pričaju da je strategija razvoja visokog obrazovanja prioritet, ali se sve završava na praznim obećanjima, dok konkretni potezi i dalje nedostaju.
Bez ikakve ozbiljne analize koji su kadrovi potrebni našoj državi, upisne kvote su gotovo identične već decenijama.
Prema rečima >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << prof. dr Branka Kovačevića, rektora Univerziteta u Beogradu, upisne kvote za brucoše su iste kao krajem osamdesetih godina, kada je država Jugoslavija imala razvijenu privredu i tržište. U to vreme je i veliki broj studenata iz inostranstva dolazio kod nas da studira tehničke nauke i medicinu.
NAJVIŠE EKONOMISTA
Nesrazmera između obrazovanja i zapošljavanja se vidi i na primeru ekonomista. Oni su među najtraženijim profesijama, ali ih istovremeno ima čak 8.106 na evidenciji NSZ. Razlog za to je što fakulteti upisuju enormno veliki broj ovih studenata. Posla, prema podacima sa biroa, ima i za fizioterapeute, inženjere menadžmenta, inženjere elektrotehnike i računarstva, farmaceute i strukovne inženjere saobraćaja.
"Te brojke se prepisuju iz godine u godinu, bez ikakve analize koliko je zemlji potrebno pravnika, ekonomista ili inženjera. Neophodno je napraviti procenu za narednih pet ili deset godina. Brojka ne bi bila fiksna, već bi se menjala u zavisnosti od stanja na tržištu rada", kaže Kovačević.
Kovačević smatra da u izradu nacionalne strategije obrazovanja treba da budu uključena sva nadležna ministarstva i privreda. Stipendijama ili drugim povlasticama trebalo bi stimulisati upis studenata na fakultete za školovanje kadrova koji su neophodni. Po oceni rektora, u narednih pet godina biće posla za mašince, građevince, elektroinženjere, stručnjake u energetici, kao i u poljoprivredi i ekologiji.
Ali akademskim građanima koji imaju sreće, talenta ili sluha za dobra usmerenja, pa diplomiraju u ovim oblastima, pridružiće se mala armija kolega koji će takođe diplomirati i - biti bez prave šanse za posao.
Trenutno, na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje ima 47.801 visokoobrazovanih, onih sa šestim i sedmim stepenom stručne spreme, kojima ne preostaje ništa drugo no da se nadaju čekajući bolja vremena i - posao.
Prema podacima sa biroa, radne knjižice najduže priželjkuju profesori opštenarodne odbrane i društvene samozaštite, stomatolozi opšte stomatologije, lekari opšte medicine, istoričari umetnosti, diplomirani inženjeri prerade i obrade drveta, politikolozi, inženjeri metalurgije...
"Strategija razvoja visokog obrazovanja mora se doneti na državnom nivou. Ona bi trebalo da reši pitanje finansiranja obrazovnih institucija, a ne da se daje novac fakultetima koji ne mogu da upišu dovoljno studenata. Naš fakultet je godinama najpopularniji među maturantima i uvek se prijavi više kandidata, iako je upisna kvota 1.500 akademaca. Oko 90 odsto njih se zaposli godinu dana posle diplomiranja", kaže prof. dr Marko Backović, dekan Ekonomskog fakulteta.
Sa 6,5 odsto visokoobrazovanih, Srbija spada u red zemalja sa niskim procentom stanovništva sa fakultetskom diplomom. U evropskim zemljama se taj procenat kreće od 20 do 30 odsto.
.jpg)
