Izvor: B92, 05.Dec.2008, 13:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Poskupljuju krediti u dinarima

Beograd -- Povećanje obaveznog dela dinarskih rezervi sa 20 na 40 odsto uticaće na poskupljenje kredita i smanjenje proizvodnje i prodaje, kažu ekonomisti i privrednici.

Odluka, koju bi Monetarni odbor trebalo da donese u ponedeljak, značiće da će bankari od 100 dinara, na primer, u kredite moći da plasiraju samo 60, dok će preostalih 40 morati da deponuju kod Narodne banke Srbije na ime obaveznih rezervi.

Ta vest je obeshrabrila domaće privrednike, jer >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << je ljudima iz sveta biznisa je jasno da povećanje obavezne rezerve u dinarima sa 20 na 40 odsto za bankare znači da poskupljuje novac, a da preduzetnici mogu samo da se nadaju višim kamatama na pozajmice u dinarima.

Ekonomisti smatraju da namera monetarnih vlasti da povlačenjem dinara sa tržišta pokušaju da smire rast evra neće dati rezultate. Bankari se, bar za sada, ne usuđuju da najave poskupljenje zajmova indeksiranih u nacionalnoj valuti, već samo konstatuju da će nove restriktivne mere uticati na jačanje dinara.

Prema oceni Boška Živkovića, profesora beogradskog Ekonomskog fakulteta, povećanjem obavezne dinarske rezerve smanjiće se ponuda kredita, povećati kamatne stope na zajmove u dinarima, što će se odraziti i na smanjenje proizvodnje.

„Očigledno je da monetarne vlasti pokušavaju da smanje tražnju deviza. Bojim se da NBS time neće ništa postići, čak će posledice na duži rok biti negativne, jer se u proizvodnji posledice recesije već osećaju, a poskupljenje izvora finansiranja samo će dodatno otežati već tešku situaciju", uveren je Živković.

Prema njegovim rečima, prepolovljena je i takozvana otvorena pozicija banaka, sa dosadašnjih plus-minus 20 odsto kapitala na 10 odsto, znači da će se banke tako manje izlagati deviznom riziku. Jer, dodaje on, sposobnost banaka da se zadužuju u inostranstvu biće smanjena.

Predsednik Unije poslodavaca Stevan Avramović oštro je kritikovao nove restriktivne mere centralne banke. Kako kaže, finansijska kriza se leči upumpavanjem novca na tržište, a ovde je reč o ispumpavanju dinara.

„To me čudi, jer smo pre dva dana sa premijerom Mirkom Cvetkovićem postigli dogovor da kamate na kredite budu niže, a desilo se suprotno. Kako ćemo da vratimo zajmove koje smo uzeli, šta će nam ostati kad državi platimo porez, odakle ćemo isplaćivati radnicima zarade i kako da ne otpuštamo zaposlene, uopšte mi nije jasno", ističe on.

Izvršni direktor „Nektara” Bojan Radun je, međutim, tu vest je doživeo kao ohrabrenje, jer će, prema njegovoj oceni, to stabilizovati kurs dinara.

„Naravno da će se skuplji krediti odraziti na pad prodaje, ali će se manje kupovati samo trajna dobra, kao što su televizori i bela tehnika. To se na prodaju robe kraćeg roka trajanja, kao što su sokovi, neće odraziti, jer se ona ne kupuje na kredit", uveren je on.

Direktor firme „Fudlend” Vaso Lekić kaže da je u poslednjih nekoliko dana razmišljao da umesto kredita u evrima pozajmi onaj indeksiran u nacionalnoj valuti. Međutim, nova mera NBS potpuno mu je poremetila planove. Jer, jasno mu je da će biti manje dinara u opticaju, da će poskupeti krediti, što će otežati finansiranje proizvodnje.

„Pravi se veštačka nestašica dinara, trenutno se čuva kurs i smiruju inflatorni pritisci, ali nije dobro što će privredni sektor biti mnogo pogođen. Država uopšte ne štititi proizvođače. Ona ih čak ovakvim merama destimuliše", tvrdi on.

Član izvršnog odbora Sosijete ženeral banke Sonja Miladinovski nije želela da komentariče da li će nova mera istovremeno znači i skuplje dinarske kredite. „Nesumnjivo je da će povećanje obavezne rezerve imati dvostruki efekat. Poboljšaće se devizna likvidnost banaka, ali će se i povećati ponuda deviza na tržištu. To će se, bez sumnje, odraziti na jačanje kursa dinara", ističe ona.

Nastavak na B92...

EMportal: Poskupeće krediti u dinarima