Izvor: Politika, 04.Dec.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poskupeće krediti u dinarima
Povećanje obaveznih rezervi uticaće na smanjenje proizvodnje i prodaje, strahuju privrednici i ekonomisti. – Bankari se nadaju da će nove restriktivne mere doprineti jačanju nacionalne valute
Banke će od ponedeljka, u skladu sa novom odlukom guvernera Radovana Jelašića, od 100 dinara, na primer, u kredite moći da plasiraju samo 60, dok će preostalih 40 morati da deponuju kod Narodne banke Srbije na ime obaveznih rezervi. Ova vest juče je obeshrabrila domaće privrednike, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << jer ljudima iz sveta biznisa je jasno da povećanje obavezne rezerve u dinarima sa 20 na 40 odsto za bankare znači da poskupljuje novac, a da preduzetnici mogu samo da se nadaju višim kamatama na pozajmice u dinarima.
Kako je pokazala naša jučerašnja anketa, isto misle i ekonomisti. Oni dodaju da namera monetarnih vlasti da povlačenjem dinara sa tržišta pokušaju da smire rast evra neće dati rezultate. Bankarise, bar za sada, ne usuđuju da najave poskupljenje zajmova indeksiranih u nacionalnoj valuti, već samo konstatuju da će nove restriktivne mere uticati na jačanje dinara.
Prema oceni Boška Živkovića, profesora Ekonomskog fakulteta, povećanjem obavezne dinarske rezerve smanjiće se ponuda kredita, povećati kamatne stope na zajmove u dinarima, što će se odraziti i na smanjenje proizvodnje.
– Očigledno je da monetarne vlasti pokušavaju da smanje tražnju deviza. Bojim se da NBS time neće ništa postići, čak će posledice na duži rok biti negativne, jer se u proizvodnji posledice recesije već osećaju, a poskupljenje izvora finansiranja samo će dodatno otežati već tešku situaciju – uveren je Živković.
Prema njegovim rečima, prepolovljena i takozvana otvorena pozicija banaka, sa dosadašnjih plus-minus 20 odsto kapitala na 10 odsto, znači da će se banke tako manje izlagati deviznom riziku. Jer, dodaje on, sposobnost banaka da se zadužuju u inostranstvu biće smanjena.
Stevan Avramović, predsednik Unije poslodavaca, juče je oštro kritikovao nove restriktivne mere centralne banke. Kako kaže, finansijska kriza se leči upumpavanjem novca na tržište, a ovde je reč o ispumpavanju dinara.
– To me čudi, jer smo pre dva dana sa premijerom Mirkom Cvetkovićem postigli dogovor da kamate na kredite budu niže, a desilo se suprotno. Kako ćemo da vratimo zajmove koje smo uzeli, šta će nam ostati kad državi platimo porez, odakle ćemo isplaćivati radnicima zarade i kako da ne otpuštamo zaposlene, uopšte mi nije jasno – negodovao je Avramović.
Bojan Radun, izvršni direktor „Nektara”, sa druge strane, ovu vest je juče doživeo kao ohrabrenje, jer će, prema njegovoj oceni, to stabilizovati kurs dinara.
– Naravno da će se skuplji krediti odraziti na pad prodaje, ali će se manje kupovati samo trajna dobra, kao što su televizori i bela tehnika. To se na prodaju robe kraćeg roka trajanja, kao što su sokovi, neće odraziti, jer se ona ne kupuje na kredit – uveren je Radun.
A kako će se ova odluka odraziti na mala i srednja preduzeća, pitali smo Vasa Lekića, direktora firme „Fudlend”. Kaže da je u poslednjih nekoliko dana razmišljao da umesto kredita u evrima pozajmi onaj indeksiran u nacionalnoj valuti. Međutim, nova mera NBS potpuno mu je poremetila planove. Jer, jasno mu je da će biti manje dinara u opticaju, da će poskupeti krediti, što će otežati finansiranje proizvodnje.
– Pravi se veštačka nestašica dinara, trenutno se čuva kurs i smiruju inflatorni pritisci, ali nije dobro što će privredni sektor biti mnogo pogođen. Država uopšte ne štititi proizvođače. Ona ih čak ovakvim merama destimuliše – tvrdi naš sagovornik.
Sonja Miladinovski, član izvršnog odbora Sosijete ženeral banke, juče nije komentarisala da li nova mera istovremeno znači i skuplje dinarske kredite.
– Nesumnjivo je da će povećanje obavezne rezerve imati dvostruki efekat. Poboljšaće se devizna likvidnost banaka, ali će se i povećati ponuda deviza na tržištu. To će se, bez sumnje, odraziti na jačanje kursa dinara – ističe naša sagovornica.
A. Nikolić
[objavljeno: 05/12/2008]
