Izvor: Capital.ba, 05.Sep.2014, 11:49 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Politika protiv ekonomije
BRISEL, Podaci Evrostata govore o značajnom padu obima prodaje u evrozoni tokom jula ove godine, što korespondira sa uvođenjem sakcija Rusiji i ruskim kontrasankcijama, ali evropski lideri i daje jačaju antirusku retoriku – navode analitički portali. U samoj EU niko još nije spreman da javno prizna da je za krizne procese kriv „rat sankcijama“ koji su započeli Vašington i Brisel protiv Rusije, ali realnost je upravo takva. Glavni udar nove krize osjetila je poljoprivredna industrija. Evrostat >> Pročitaj celu vest na sajtu Capital.ba << predviđa da će obim prodaje u 2014.godini biti smanjen za 0,2 odsto i u evrozooni i ukupno u EU. Ali, geopolitička slabost i nesamostalnost Brisela dovode do paradoksa – dok ekonomski stručnjaci EU računaju gubitke, mnogi evropski lideri izražavaju bukvalno poslušnost pred ratoborim „jastrebovima“. Mogu se primjetiti i određne „linije podjela“ u samoj EU, i posebno nezadovoljstvo država iz istočnoevropskog regiona. Sadašnja kriza nosi objektivni i globalni karakter. Ne može samo Evropa da se suprotstavi toku krize. Ali, Evropa mora sa svoje strane da učini određene korake: da se odrekne „kolonijalnog“ karaktera „osvajanja“ Južne i Istočne Evrope – navode analitičari. Potrebno je da se dozvoli državama tog regiona da normalno razvijaju sopstvena preduzeća (čak i ako ona budu konkurenti preduzećima u razvijenim državama), da se dozvoli izvoz van EU, i to više od 50 odsto. Za sada NATO i EU koriste vojnu retoriku, a trgovačko-ekonomske pozicije u Rusiji zauzimaju konkurenti sa drugih kontinenata. Prije ili kasnije ukrajinska kriza biće regulisana, a pitanje je šta će onda ostati u Evropi sem američki aviona – lovaca.
