Izvor: Blic, 09.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Političke funkcije kao privatni biznis
BANJALUKA - Zakon o sukobu interesa u institucijama vlasti BiH nije precizan i treba ga što pre menjati. Poseban problem je što nije regulisano da li se državni zakon primenjuje na entitete, kantone, gradove i opštine, ili svaki entitet mora doneti svoje zakone - kaže član Centralne izborne komisije BiH Mile Kudić.
U postojećem zakonu, koji je u oktobru 2002. nametnuo OHR, navedeno je da će entiteti i Distrikt Brčko doneti svoje zakone u roku od 60 dana. Međutim, entiteti >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << to još nisu uradili, pa se zakon u praksi teško sprovodi.
Mada članovi Udruženja izbornih zvaničnika BiH i CIK mesecima edukuju službenike kantona, entiteta i države i predstavljaju do sada predložene izmene i dopune Zakona o sukobu interesa, u CIK ne mogu da preciziraju kada će zakon biti izmenjen „jer će to zavisiti od političke volje parlamentarne većine na državnom nivou".
U CIK ipak primećuju da većina izabranih zvaničnika u BiH poštuje odredbe zakona koje se tiču nespojivosti funkcija.
„Podneto je skoro 400 ostavki sa dužnosti zbog nespojivosti funkcija, a imamo jako malo predmeta u kojima se upozorava na kršenje te odredbe, što pokazuje da se zakon u tom delu poštuje", kažu u CIK BiH.
I bivši član CIK BiH i predsednik NVO „Forum građana Tuzle" Vehid Šehić ističe da većina funkcionera u BiH poštuje Zakon o sukobu interesa, ali i da se traže „rupe u zakonu", zbog čega bi ga trebalo precizirati.
„Bilo je slučajeva da se recimo odbornik i njegov bliži srodnik ne prijave na neki tender, već to za njih uradi neko drugi, a onda posle i oni dobiju udeo u poslu. Zakon treba menjati, ali njegove eventualne izmene ne bi smele da naruše opšti princip, odnosno da se dozvoli da se privatni interes stavi iznad javnog. Nažalost, kod nas su takva vremena da se politički položaj koristi za materijalno bogaćenje", kaže Šehić.
On smatra da bi „zakon trebalo učiniti pravičnijim" u delu koji se odnosi na angažman funkcionera u nevladinim organizacijama humanitarnog karaktera.
„Mada se za rad tih NVO izdvajaju male sume novca iz budžeta, i takvi zvaničnici se nalaze u sukobu interesa. Međutim, društvena opasnost od određenih sukoba interesa nije ista, a zakon se, bez obzira na to da li se radi o nekoj beznačajnoj ili vrlo bitnoj stvari, jednako primenjuje na sve. Mislim da bi to trebalo drugačije definisati", kaže Šehić.
Javni i (ili) lični interes
Član CIK BiH Tihomir Vujičić ocenio je u nedavnom obraćanju u Narodnoj skupštini RS da je postojeći Zakon o sukobu interesa „krut i rigidan" i da bi ga trebalo uskladiti sa drugim zakonima i propisima. On je pozvao poslanike da svoje predloge dostave interresornoj radnoj grupi koja je zadužena za proces izmena i dopuna aktuelnog zakona. „Svaki put kada čitam zakon nešto mi nije jasno. Zato neke norme u njemu treba precizirati. Cilj ovog antikorupcionog zakona je da se obezbedi odgovorna vlast i da se javni interes stavi iznad privatnog", naglasio je Vujičić.
.jpg)
