Izvor: Objava, 11.Jun.2020, 10:55

Pola poljoprivredne mehanizacije u Srbiji je zrelo za muzej

Kada uzmemo u obzir stanje mehanizacije koja se koristi u Srbiji, dobro je da poljoprivreda uopšte postoji. Naime, prema statističkim podacima popisa poljoprivrede iz 2012. godine, u našoj zemlji ima više od pola miliona traktora, a 99% ove impozantne brojke je starije od jedne decenije. Sa kombajnima i sličnim mašinama za obradu zemlje isti je slučaj.Građani su naveli da je većina poljoprivredne mehanizacije starija od 18 godina, ali ovaj podatak ne oslikava pravo stanje stvari. Naime, Industrija poljoprivrednih mašina Zmaj je obustavila proizvodnju pre dvadeset godina, dok se njihove mašine i dalje koriste. Interesantna je činjenica da je najstariji traktor, koji je u redovnoj upotrebi, registrovan na teritoriji Topole, u selu Mitrovčić. U pitanju je vozilo iz 1957. godine, nemačkog proizvođača Eicher, a u istom domaćinstvu se nalazi i ruski Belarus iz 1973. godine.Situacija nije zabrinjavajuća samo kada govorimo o „voznom parku“ poljoprivrednika. Priključne mašine su jednako dotrajale – drljače, tanjirače, plugovi, rasipači mineralnog đubriva, rotofreze. Sistemi za navodnjavanje predstavljaju takođe veliki problem srpskih poljoprivrednika. Naime, Srbija je poslednja zemlja u Evropi po broju navodnjavanih hektara. Od ukupne površine obradivog zemljišta navodnjava se 2%, jer su sistemi nepostojeći ili loši.Skladištenje finalnih proizvoda predstavlja još jednu poteškoću – silosa i sušara ima malo, a umesto njih se koriste vremešni ambari. Nepravilno čuvanje robe dovodi do njenog propadanja, što u mnogome smanjuje zaradu poljoprivrednih domaćinstava. Mašine za prošivanje džakova, koje se koriste u postrojenjima koja se bave proizvodnjom i pakovanjem stočne hrane i žitarica generalno, su retkost.Dotrajala mehanizacija je problem malih i srednjih poljoprivrednih gazdinstavaMala i srednja poljoprivredna gazdinstva su najbrojnija u Srbiji, a upravo oni imaju najveći problem sa pribavljanjem novije i kvalitetnije mehanizacije. Naime, velika gazdinstva, koja obrađuju 500 i više hektara zemlje u mogućnosti su da obnove mašinski park i postrojenja za skladištenje, koja čine mašine za prošivanje džakova i slične.Mala i srednja gazdinstva nisu u stanju da prikupe dovoljno kapitala koja bi investirala u nabavku novih mašina i opreme. Stručnjak za poljoprivrednu mehanizaciju sa novosadskog Poljoprivrednog fakulteta, profesor Nedeljko Malinović, naglašava da bi država morala da pokrene program kojim bi se pomoglo malim i srednjim poljoprivrednim gazdinstvima.Prosečni poljoprivrednik se teško odlučuje za basnoslovne kredite koje će godinama otplaćivati, a finansijskih sredstava nikada nema dovoljno. Program koji bi uključivao robnu razmenu, odnosno žitarice u zamenu za poljoprivrednu mehanizaciju, bio bi način da se pomogne malim i srednjim poljoprivrednicima.U iščekivanju poteza države kojim će biti pružena pomoć poljoprivrednicima, malim i srednjim gazdinstvima ostaje opcija kupovine polovne mehanizacije. Polovna mehanizacija iz inostranstva ili otkupljena nakon što su je velika gazdinstva rabila, jedina je realnost malih poljoprivrednika.Sa uvezenom polovnom inostranom mehanizacijom poljoprivrednici nisu imali mnogo sreće. Naime, uvozi se oko 2000 mašina godišnje, od kojih su 800 polovne. Polovne mašine su zastarele tehnologije, sa motorima koji su veliki zagađivači, a često rasipaju više zrna i ne pružaju kvalitetnu uslugu.Sistemi za skladištenje, pakovanje i distribucijuPoljoprivredna proizvodnja je kompleksan proces, zavisan od niza faktora. Nakon što mali poljoprivredni proizvođač svoj rod dopremi do silosa ili makar improvizovanih ambara, pomislilo bi se da je problemima kraj. Međutim, nije. Smeštajnih kapaciteta uglavnom nema dovoljno, a i kada ih ima uglavnom nisu odgovarajućeg kvaliteta. Za kvalitetnu prezervaciju zrna bitna je odgovarajuća temperatura i odsustvo vlage, stoga su sušare i silosi neophodnost.Srpskim poljoprivrednicima je ovaj luksuz teško dostupan, stoga često koriste usluge najma prostora za skladištenje velikih poljoprivrednih firmi, što im oduzima veliki deo prihoda.Za pakovanje finalnog proizvoda neophodne su industrijske šivaće mašine, u koje spadaju i mašine za prošivanje džakova. Mašine za prošivanje džakova mogu biti portabl, prenosne i statične. Portabl mašine su praktične za upotrebu, jer su lako prenosive. Radnici ovim mašinama na licu mesta mogu zatvoriti džakove sa poljoprivrednim dobrima, kao što su brašno, žitarice, stočna hrana, bilo da su u pitanju džakovi od jute, natrena ili pvc-a. Vrhovi i dno džakova se ušivaju posebnim industrijskim koncem koji garantuje bezbedno skladištenje i transport poljoprivrednih proizvoda.Portabl mašine za prošivanje džakova u mnogome mogu olakšati posao malim i srednjim poljoprivrednim proizvođačima. Mašine za prošivanje džakova mogu biti i statične (stabilne), a koriste se uglavnom u većim proizvodnim pogonima. Fiksirane su za nosač iznad transportne trake, a zadatak radnika je da prinese džak, koji potom mašina automatizovano ušiva. Mašine za prošivanje džakova su inovacija u srpskim poljoprivrednim domaćinstvima, čiju vrednost i važnost u olakšavanju proizvodnje domaći poljoprivrednici tek sagledavaju. Kao takve, njihovo brojčano stanje je nezadovoljavajuće. Najbolja situacija sa poljoprivrednim mašinama na teritoriji Srbije je u Vojvodini, gde su mašine „najmlađe“, što i ne čudi uzevši u obzir da je tu i najveća površina obradivog zemljišta. Stanje je najteže u Šumadiji i na jugu Srbije. Dok većina poljo opreme slavi duplo punoletstvo, malim i srednjim proizvođačima ostaje nada u pomoć države za nabavku nove opreme. Poljoprivrednici koji su registrovani u Registru poljoprivrednih gazdinstava i imaju aktivan status, mogu konkurisati za podsticajna sredstva. Podsticajna sredstva za nabavku nove poljoprivredne mehanizacije je moguće realizovati i putem IPARD fondova, projekta Evropske Unije, za pomoć malim i srednjim poljoprivrednim gazdinstvima.