Izvor: TvojPortal.com, 12.Apr.2011, 08:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pljačka firmi isisavanjem kapitala
(dnevnik.rs) Nedavna hapšenja dvojice državnih funkcionera – pomoćnika ministra za infrastrukturu i načelnika Kolubarskog okruga – ponovo su otvorila pitanje zloupotreba u procesu privatizacije.
Njih dvojica su, naime, osumnjičeni za mahinacije u privatizaciji valjevskog preduzeća “Jablanica”.
Da li nešto, i šta zapravo, nije bilo u skladu sa zakonima u slučaju “Jablanice” ostaje istražnim i sudskim organima da utvrde, >> Pročitaj celu vest na sajtu TvojPortal.com << ali se do sada pokazalo da su novi vlasnici nekada društvenih firmi koji su želeli da nezakonito uvećaju svoje bogatstvo, to najčešće radili “isisavajući” kapital iz preduzeća koja su kupili. Brojni slučajevi su pokazali da se to najčešće radilo putem fiktivnih ugovora s fantomskim firmama.
Da takve malverzacije nisu samo naša specijalnost, videlo se nedavno i na primeru iz najbližeg komšiluka: hrvatska policija uhapsila je nedavno čitavu porodicu novog vlasnika Osiječke pivare. Sumnja se da je pivara naručivala nepotrebne poslove od raznih preduzeća u vlasništvu članova porodice i da je tako dovedena do ruba propasti, dok je familija na svom kontu stekla ogromnu novčanu korist.
To bi otprilike bila i šema za prevare koje su rađene i u srpskoj privatizaciji. Neki od kupaca društvenih preduzeća zapravo nikada i nisu imali nameru ni da pokušaju da novostečenu firmu postave na noge i tako zarade novac, već im je od starta namera bila da dođu do novca razvlačenjem imovine kupljenih preduzeća.
Ipak, po zakonu, kod svakog pojedinačnog privatizacionog ugovora Agencija za privatizaciju određuje visinu dozvoljenog otuđenja imovine, a svaki prelazak tog „praga” moguć je samo uz njenu saglasnost. Agencija prilikom razmatranja zahteva za otuđenje imovine ima u vidu niz činjenica – da li će otuđenje ugroziti obavljanje delatnosti, kolika su potraživanja poverilaca, radnika...
To je mnoge “privrednike” nagnalo da potraže mogućnost za “isisavanje” kapitala na drugi način – fiktivnim osnivanjem firmi, prikazivanjem lažnih potraživanja i prebacivanjem novca na račune tih firmi, što je klasična šema na osnovu koje se „ispumpavao” novac u privatizaciji. Nesavesnim vlasnicima tih preduzeća nije bilo strano ni opterećivanje hipotekom i različitim vrstama kredita, a na sve te nepravilnosti ukazivali su mali akcionari i zaposleni u tim preduzećima.
Učestale zloupotrebe i uništavanje celih kompanija, na šta su često ukazivali mali akcionari i radnici, doveli su i do određenih promena zakona. Tako je pre nekoliko godina učešće u privatizaciji zabranjeno osobama koje su osuđivane zbog krivičnih dela ili im se sudi zbog zloupotreba u privredi. To se desilo kada je Sreten Jocić, zvani Joca Amsterdam, osumnjičen za ubistvo, kupio nekoliko firmi na aukciji Agencije za privatizaciju. Ovakve zakonske promene neretko su kritikovane jer se njima osobama koje su osuđene zbog nekog krivičnog dela i već su “odslužile” dug prema državi, uskraćuje osnovno građansko pravo na slobodno privređivanje. Pojedini stručnjaci su ukazivali na to da je takvom regulativom država zapravo sebi pokušala da pruži alibi za činjenicu da nije sposobna da sankcioniše zloupotrebe u privatizaciji. To, takođe, nije sprečilo one koji su želeli da pljačkaju privatizovana preduzeća da to čine preko zastupnika, a ne po svojim imenom.
V. Čvorkov
Lažne investicije
Jedna od zloupotreba bilo je i lažno prikazivanje vrednosti investicija. Naime, kod svake privatizacije Agencija je propisivala vrednost obaveznih investicija koje je kupac morao da uloži u preduzeće. Nisu bili retki slučajevi da su novi vlasnici lažirali ove iznose, tako što su, na primer, kupovali staru mehanizaciju a u papirima je prikazivali kao novu. Za razliku od “ispumpavanja” kapitala, ovakvi slučajevi su ređe dobijali sudski epilog, verovatno i zato jer ti vlasnici nisu išli na uništavanje kupljenih firmi, već su “samo” pokušavali da umanje svoje obaveze, ali uz nameru da preduzeće nastavi rad.
pljackafirmeisisavanje kapitala
