Izvor: TvojPortal.com, 25.Avg.2011, 01:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Plate u Srbiji skresane 130 miliona evra mesečno
Dnevnik.rs Prva kriza je napravila ogromnu štetu Srbiji, privredi i građanima, a novi talas ekonomske pošasti nas svakako neće zaobići.Predsednik Privredne komore Srbije Miloš Bugarin izrazio je juče bojazan da će novi talas ekonomske krize, bez obzira na to što je drugog karaktera i odnosi se na probleme javnog duga, negativno uticati na privredu Srbije.
– Privreda Srbije dočekuje novi talas krize oslabljena i s manjom „kondicionom snagom” nego što je to >> Pročitaj celu vest na sajtu TvojPortal.com << bio slučaj 2008. godine – poručio je Bugarin na Tanjugovom okruglom stolu „Da li je Srbija spremna za drugi udar ekonomske krize”. – Ukupan mesečni fond zarada u oktobru 2008. godine iznosio je 805 miliona evra, a u julu ove godine 674 miliona evra, što predstavlja pad od 16,3 odsto.
On je naveo i podatke o kretanju prosečne zarade pre i nakon ekonomske krize iz 2008. godine.
– Izraženo u evrima, oktobarska zarada iz 2008. godine je bila 403,7, a ovogodišnja julska 383,8 evra, što je oko 4,8 odsto manje nego oktobra 2008. – kazao je Bugarin.
On je naveo da se to pre svega odnosi na vrlo izražen problem velike nelikvidnosti i nesolventnosti domaćih preduzeća. Naglasio je da baš zbog toga što je poznato o kakvoj je krizi reč, država mora da reaguje na vreme i da stalno vodi dijalog s poslovnom zajednicom. Predsednik PKS-a se složio s tim da je svakako potrebna podrška izvoznim preduzećima, pa bilo to uz dokapitalizaciju posredstvom Agencije za osiguranje i finansiranje izvoza, ili osnivanjem razvojne banke. Bugarin je rekao da je uočeno da se predlozi privrede prihvataju s višemesečnim kašnjenjem, što se u budućoj praksi svakako mora promeniti.
– Privredna komora Srbije je tako još pre tri i po godine tražila smanjenje obavezne rezerve banaka, što bi stvorilo šansu da se u privredu ‘upumpaju’ dodatne pare – rekao je Bugarin.
On je, na kraju, ukazao na još jedan problem, a to je da je industrija Srbije većim delom devastirana u procesu privatizacije, da su tehnološke platforme zastarele pa je nemoguće očekivati veću proizvodnju u uslovima tehnološkog zaostajanja. Jasna industrijska strategija i postojanje strategije države koja je održiva na duži rok i imala bi jednu konstantu, bez obzira na obaveze prema biračkom telu ili poslovnoj zajednici, nešto je što bi dalo pozitivan rezultat, ocenio je Bugarin, i zaključio da ‘ad hok’ mere svakako ne bi imale pozitivne efekte.
Ekonomski savetnik premijera Jurij Bajec izjavio je da Srbija mora striktno da poštuje okvire ekonomske politike dogovorene s Međunarodnim monetarnim fondom i definisane zakonom, pogotovo u domenu fiskalne politike, odnosno ograničenja budžetskog deficita, što je i jedan od glavnih zahteva te međunarodne finansijske institucije.
Govoreći o aktuelnim potresima u svetskoj ekonomiji, Bajec je ukazao na to da se, za razliku od finansijske krize s kraja 2008. godine, sada radi o krizi javnog duga u pojedinim zemljama, od kojih su neke važni trgovinski partneri Srbije. Po njegovim rečima, Srbija mora da prati kako će se mere tih država za sprovođenje štednje i smanjenje budžetskih deficita i javnog duga odraziti na domaću tražnju u tim zemljama, jer bi to potencijalno moglo uticati na smanjenje izvoza iz naše zemlje.
Bajec je ukazao i na probleme koje Srbija ima još od prethodne ekonomske krize, kao što su akutna nelikvidnost privrede, skupi krediti banaka, veliko otpuštanje radnika, pre svega u privatnom sektoru, i istakao da bi se ti problemi mogli nadovezati na eventualne efekte nove krize. On je naveo da će osnivanje razvojne banke u Srbiji u određenoj meri doprineti da preduzeća dođu do jeftinijh kredita, naročito za izvozne projekte, donošenje zakona o javnoj svojini doprineće privlačenju investitora, a, takođe, država mora da poboljša finansijsku disciplinu, odnosno da urednije otplaćuje svoje dugove privredi.
Kako zaposliti ljude
– Glavni problem u Srbiji u ovom trenutku je kako obezbediti rast zaposlenosti i povećati standard građana – izjavio je profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu Zoran Stojiljković.
On je ukazao na to da javna preduzeća moraju da se oslobode uticaja stranaka na vlasti da bi se njihovo poslovanje poboljšalo. Stojiljković, koji je i potpredsednik UGS „Nezavisnost„, rekao je da sindikati ne mogu dovoljno da pomognu u smanjenju efekata drugog talasa svetske ekonomske krize na Srbiju jer se u našoj zemlji desio proces nagle reindustrijalizacije koji „ubija” realni sektor privrede.
– Sindikati su nemoćni i zbog toga što su javna preduzeća pod kontrolom partijskih kartela – rekao je Sojiljković u raspravi.
On smatra da se u javnom sektoru mora uvesti korporativizacija upravljanja, uz istovremeno sprovоđenje ozbiljne revizije poslovanja, uključujući i upravljanje javnim nabavkama.
ekonomijaplate
.jpg)
