Izvor: B92, 16.Okt.2011, 05:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Plate radniku ili zatvor direktoru
Beograd -- Radnici kojima poslodavci zakidaju plate podneli su oko 400 tužbi Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu.
Sud bi, ako odluči u njihovu korist, mogao da naloži državi Srbiji da im isplati određenu naknadu
Taj trošak biće isplaćen iz budžeta, odnosno platiće ga svi građani. Država priznaje da ne može da primeni Zakon o radu koji predviđa novčano kažnjavanje poslodavaca i najavljuje uvođenje kazne do tri godine zatvora.
Samo zbog straha >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << od otkaza ne postoji podatak o tome koliko građana Srbije radi, a ne dobija ili neredovno dobija zaradu. Oni koji odluče da tuže poslodavca i dobiju pravosnažnu presudu ne mogu da dobiju zarađen novac jer država ne uspeva da sprovede svoje sudske odluke, pa se sve više okreću Strazburu.
U zatvor i zbog neisplaćenih doprinosa
"Svako ko iako ima sredstva ne isplati tri zarade zaredom ili ne uplati doprinose za socijalno osiguranje (ili osiguranje za slučaj nezaposlenosti), bez obzira na to da li je isplatio zaradu, ili ako ne izvrši sudsku odluku u vezi sa tim pravima, biće kažnjen zatvorom do tri godine. Kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se i svako ko ne daje podatke ili daje netačne podatke za određivanje doprinosa iz stava 1. i na taj način ga ne uplaćuje ili ga uplaćuje delimično. Ako učinilac iz stava 1. naknadno ispuni obavezu isplate zarade i uplate doprinosa, može da se oslobodi kazne", tekst je amandamana na Krivični zakon, koji je pripremilo Ministarstvo rada.
Predstavka se ovom Sudu Saveta Evrope može podneti tek kada se iscrpe sve mogućnosti u domaćem sudstvu. Vladan Joksimović, pravni savetnik za ljudska prava u kancelariji Saveta Evrope u Srbiji, kaže da Sud može da naloži da se izvrši pravosnažna presuda, ali i da se isplati naknada koja je mnogo manja od iznosa koji se nekome duguje.
Zakon o radu, inače, jasno definiše da je prekršaj ako poslodavac ne isplaćuje zarade radnicima, što potvrđuje i Radmila Katić Bukumirić, pomoćnik ministra za sektor za rad, i dodaje da je predviđena kazna od 800.000 do milion dinara.
Na pitanje ko je nadležan da sprovede Zakon o radu, ona kaže da je to posao Poreske uprave i Inspektorata za rad, koje je deo Ministarstva rada i socijalne politike.
"Ali radnici Inspektorata idu u kontrolu samo po prijavi. Ako utvrde nešto neregularno, onda poslodavcu nalože da isplati zaradu i predlože kaznu. Ako gazda ne isplati zarade, podnosi se prijava sudu", objašnjava Katić Bukumirić.
Ona navodi da se često dešava da se poslodavac izvuče, i da zato što ima 400 tužbi protiv države u Strazburu. Ako država izgubi, onda će, kako ističe Katić Bukumirić, morati i da isplati oštećene radnike. Zasad se ne zna o kom potencijalnom obeštećenju je reč.
Na opasku da to znači da država nema snage da natera nesavesne poslodavce da plate ono što duguju, pomoćnica ministra kaže da to nije tačno. "Ima snage, Poreska uprava bi trebalo da ih natera", tvrdi ona.
U Poreskoj upravi nisu odgovorili da li su nadležni da sprovedu Zakon o radu i nateraju poslodavce da isplaćuju zarade radnicima. Osim primene postojećih propisa, stručnjaci predlažu i pooštravanje kazni za nesavesne poslodavce.
Ali iako je praksa vlasnika preduzeća da ne plaćaju radnike bila široko zastupljena, kao i sporost države da ih kazni i da sprovede čak i pravosnažne presude, vlast je tek ove godine najavila neko rešenje predlogom da se uvede kazna do tri godine zatvora.
Na pitanje šta se čekalo dosad, Rasim Ljajić, ministar rada i socijalne politike, tvrdi da problem nije bio toliki kao u poslednje tri godine, kada je nastupila svetska ekonomska kriza. On nije želeo da komentariše da li su tužbe uzrok pooštravanja kazni.
"Pripremili smo amandman na Krivični zakon pre dva-tri meseca, ali čekamo da počne njegova izmena, koja je najavljena za jesen. Kazna zatvora odnosiće se na poslodavce koji ne isplaćuju zarade i doprinose", najavljuje Ljajić.
Na pitanje da li je dosad bilo kažnjivo da poslodavci zakidaju radnicima plate, on odgovara da je to po Zakonu o radu bio prekršaj i da je Inspektorat za rad pisao prijave.
Problem je, kako kaže, što su kazne bile male, postupci pred sudovima dugi, a poslodavci spretni u tome da se izvuku. Upitan zašto ministarstvo nije zatražilo da sudovi obrate pažnju na ove sporove, Ljajić kaže da bi to moglo da se protumači kao pritisak na sudstvo.
