Izvor: Politika, 22.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Penzionerski bluz pod Triglavom
Slovenački biznismeni opominju premijera Janšu da bi bilo bolje da vodi mudriju politiku prema Srbiji
Od našeg stalnog dopisnika
Ljubljana, 22. januara – „Jedino što preti penzionerima jeste smrt”, rekao je državni sekretar slovenačkog ministarstva rada Marko Štrovs, reagujući na seriju reportaža komercijalne POP TV koje su upozorile da polovina penzionera u Sloveniji (200.000 ljudi) živi ispod praga siromaštva jer njihove penzije >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << iznose 300 evra, mesečno. Štrovsa nisu ganule suze osamdesetogodišnje starice koja usred Ljubljane živi na ivici bede jer joj, pošto plati račune, za hranu ne ostanu ni tri evra dnevno, pa „preživljava zahvaljujući milostinji bližnjih”.
Izazvan kritikama na račun državne socijalne politike, Štrovs je u kameru odbrusio da penzioneri nemaju šta da se bune „u poređenju sa ostalim Slovencima”, jer ne muče svakodnevnu muku kao zaposleni koji strahuju hoće li sutra imati posao ili ne, te da „jedino što penzionisane treba da brine jeste Matilda”, žena sa kosilicom u ruci. Na brutalnu izjavu su se odazvala penzionerska udruženja, zahtevom da Štrovs podnese ostavku. Pridružile su im se javne ličnosti i prvaci opozicije, ogorčeni jer se „od javnog službenika očekuje više senzibiliteta za socijalna pitanja, posebno što platu dobija od poreskih obveznika”. Odijum javnosti ponukao je i portparola vlade da odbaci Štrovsov stav, a izvinjavanju se pridružila i ministarka rada Marjeta Cotman. Konačno, javno se pokajao i njoj podređeni Štrovs, uz obećanja da će se vlada već od februara bolje brinuti za slovenačke penzionere, koji čine četvrtinu populacije.
Primer je poučan – Janšina ekipa u vreme predsedavanja EU ne želi incidente, pa brzo kupuje socijalni mir. Jasno da zakinuti slovenački penzioneri u Srbiji manje zanimaju Štrovsa i Janšinu vladu kojoj uređenje pitanja isplate njihovih penzija nije važno, mada ima manevarskog prostora da službeni Beograd ubrza potpisivanje sporazuma o socijalnom osiguranju sa Ljubljanom, posebno u svetlu reči jednog od srpskih ministara koji je pre dva meseca vašem dopisniku u Ljubljani kazao da iskreno žali što je dozvoljeno da na tržište Srbije netom uđe nekoliko slovenačkih fondova za dodatno penziono osiguranje i što je u prošlosti propuštena prilika da pitanje zakinutih srpskih penzionera bude uslovljeno tokom sklapanja 16 bilateralnih ugovora koji su bili od vitalnog interesa za Sloveniju, odnosno njenu privredu.
Da je žal na mestu, dokazuje iskustvo Italije. Iz Rima su u prošloj deceniji pljuštala negodovanja što su Sloveniju preplavile banke iz Austrije, a nijedna italijanska. Ljubljana je manevrisala ograničenjima za ulazak italijanskog kapitala sve dok je trajao spor sa Rimom oko imovine optanata. Dostojanstvenici u Ljubljani sada tvrde da je Italija za 5-6 godina zakočila ulazak Slovenije u EU, ali iako je Sloveniju natezanje sa komšijama koštalo bržeg ulaska u Uniju, Ljubljana nije odustala od „legitimne zaštite interesa svojih građana” sve dok nije postignut kompromis kome je kumovao – Havijer Solana. Slovenija ima jak privredni interes u Srbiji, to naglašavaju brojni ovdašnji privrednici, a dobre ekonomske veze mogle bi da utiču na Ljubljanu da pristane na potpisivanje sporazuma o socijalnom osiguranju, koji je u interesu Srbije.
Nema sumnje da bi isplata davno zasluženih slovenačkih penzija zakinutim penzionerima u Srbiji podigla standard ne samo njihovih porodica nego i okruženja, umesto što već 16 godina životare na akontacijama koje opterećuju srpski penzioni fond. Da zvaničnici u Beogradu nisu propustili poslednji voz da se agilnije zauzmu za prava onih građana Srbije koji su pravo na penziju ostvarili radeći do 1991. za slovenačke firme (zbog čega su u SFRJ sve doprinose morali da uplaćuju u fondove Slovenije), otkriva podatak da slovenački biznismeni gotovo svakodnevno opominju premijera Janšu i nadležne ministre da bi za državu bilo bolje da Slovenija vodi mudriju politiku prema Srbiji, odnosno neutralnu politiku po pitanju državnosti Kosova.
Svetlana Vasović-Mekina
[objavljeno: 23/01/2008.]
