Izvor: Politika, 03.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Penzioneri traže ceo dug
Zadovoljni što će dobiti još neki dinar do kraja godine, mada smatraju da je posredi čist predizborni marketing
Osim konstatacije da ministar finansija Mlađan Dinkić po nekoliko puta dnevno menja mišljenje o tome da li će penzionerima isplatiti četvrtinu ili polovinu javnog duga uz redovno povećanje prinadležnosti od oko 5,83 odsto, u Savezu penzionera Srbije ovakve izjave shvataju kao čist politički marketing, uobičajen za srpske predizborne prilike.
Jovan >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Krkobabić, predsednik Saveza penzionera Srbije, kaže da je izlišno da ministar finansija maše parama koje nisu njegove, a koje penzionerima pri tom duguje od avgusta 2005. godine. Vlada je svojevremeno donela odluku da će se ovaj deo novca pretvoren u javni dug isplaćivati – dva puta godišnje. Međutim, budući da se približavaju izbori, ministar je na svoju ruku odlučio da spoji dve rate – januarsku i julsku iz 2007. godine – i tako "pripomogne" najstarijima, ističe Krkobabić.
Ako već duže vreme u budžetu ima viška para onoliko koliko ministar kaže, zašto taj novac, pita Krkobabić, nije ranije podeljen penzionerima, već se čekao baš ovaj trenutak. Tim pre što, podseća on, država zemljoradničkim penzionerima duguje 20,5 penzija, a sada im nude po 20.000 dinara – deo rate javnog duga.
Najava da će umesto četvrtine u decembru dobiti polovinu javnog duga, odnosno u proseku oko 7.000 dinara, na prosečnu penziju od oko 13.400, što je ukupno oko 20.000, juče je, ipak, obradovala najstarije u Vojvodini, potvrđuje Milan Nenadić, predsednik Saveza penzionera Vojvodine.
– U trenutku kada penzije konstantno padaju, pa već sada iznose 61,5 odsto prosečne zarade, a 2001. godine su u plati učestvovale sa čak 90 odsto, isplata 20.000 dinara po penzioneru, u proseku, sigurno će dobro doći. Pogotovo što su pred Novu godinu isplate po svim osnovama najveće, a penzioneri posle korekcije u oktobru od oko 5,83 odsto do naredne godine u aprilu ne mogu da računaju na nove korekcije – kaže Nenadić.
Ali i dodaje da će se od države tražiti izmena postojećeg Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju kako bi koliko-toliko očuvao standard najstarijih u Republici.
– Zahtevaćemo da se iz zakona brišu rokovi: najpre onaj kojim je određeno da minimalna penzija u periodu od tri godine ne bi smela da padne ispod 20 odsto bruto zarade, a potom i onaj koji kaže da u razdoblju od pet godina prosečna penzija ne sme da padne ispod 60 odsto prosečne zarade – veli Nenadić. I naglašava da je suština u tome da ove prinadležnosti nikada ne padnu ispod tog procenta.
Marija Todorović, član Upravnog odbora Fonda penzijskog i invalidskog osiguranja zaposlenih, kaže da je najava ministra finansija da će umesto četvrtine u decembru isplatiti polovinu penzije – veoma dobra vest. Budući da se približavaju novogodišnji praznici a da najniža penzija u Srbiji ne prelazi 6.500 dinara, kao i da je prosečna 13.400, više od 1,3 miliona najstarijih biće zadovoljni što će moći da računaju na neki dinar više.
I ona, međutim, ističe da se pitanje položaja najstarije populacije u Srbiji mora trajno rešiti jer će njihovi čekovi, zbog načina na koji se penzije sada usklađuju (dva puta godišnje sa rastom zarada i troškova života), postajati – sve tanji. Takođe će se zatražiti i da se umanji razlika između najviših i najnižih penzija po novom i starom zakonu. Primera radi, od 2003. godine, kada je novi Zakon o penzijsko-invalidskom osiguranju počeo da se primenjuje, najviša penzija za 40 godina radnog staža iznosila je 38.731,20 dinara, da bi danas, tri godine kasnije, bila za oko 25.000 dinara veća, jer će prema proračunima za decembar iznositi 63.795,20 dinara. Istovremeno najniža penzija – 20 odsto od prosečne zarade danas iznosi 7.313 dinara, dok je u aprilu 2003. bila 3.027 dinara.
J. Petrović
[objavljeno: 03.11.2006.]
