Izvor: Politika, 17.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Penzije gube trku
U Srbiji više od devet desetina penzionera prima manje od prosečne republičke zarade – 22.079 dinara
Pored siromaštva, u poslednje vreme na pleća penzionera navalio se još jedan teret: moraju da dokazuju koliko su im penzije, u odnosu na plate, zapravo sve manje i manje.
Statistika je ovoga puta neumoljivo na njihovoj strani: prema poslednjim podacima, čak 92,33 ili 1.144.452 penzionera primaju penzije koje su manje od iznosa prosečne zarade u republici (22.079 >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << dinara). Drugim rečima, samo 7,67 odsto penzionera prima iznad tog iznosa, potvrdila je u razgovoru za "Politiku" Marija Todorović, član Upravnog odbora Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih.
Pri tom, više od prosečne penzije koja iznosi 12.342 dinara, što je 55,89 odsto prosečne zarade, prima 40,7 odsto ukupnog broja ili oko 504.506 naših najstarijih sugrađana. Većini, a to je 735.067 penzionera (59,30 odsto), na čeku piše manje od pomenutih 12.342 dinara mesečno. A i to stiže u dva dela, ističe Marija Todorović.
Na pitanje šta treba uraditi da bi se pad penzija zaustavio, tim pre što postojeći zakon propisuje da ne bi smele da idu ispod 60 odsto prosečne zarade, odgovara ovako: "Jedino tako što će se menjati Zakon o penzijama".
Jedno od rešenja je da se penzije opet usklađuju po staroj formuli: 50 odsto sa rastom zarada, a ostatak sa rastom troškova života.
Pre nego što je postojeći zakon donet, prosečna penzija je u prosečnoj plati učestvovala sa 90 odsto. Danas je ta prosečna penzija pala na 61,5 – sa tendencijom daljeg obezvređivanja prinadležnosti, upozorava Marija Todorović.
S obzirom na dosadašnje iskustvo da se penzijski zakon menja na svakih pet godina, možda bi trebalo očekivati da naredne godine opet dođe do izmene. I to najpre u delu koji je trenutno najsporniji, dakle onom koji govori o usklađivanju penzija s platama. Todorovićeva tvrdi da penzionerima nije najveći problem to što po novom zakonu najviši ček iznosi 64.049,20 dinara (koji, uzgred, prima samo pet penzionera), već što je najniža penzija u Srbiji samo 6.910 dinara.
Dodatni način da se spreči obezvređivanje prinadležnosti je da se uzme u obzir različita struktura troškova života sa kojima se penzije usklađuju. "Ne mogu se, na primer, troškovi života jednog sedamdesetogodišnjaka izjednačiti sa troškovima dvaput mlađe osobe. Penzioneri, recimo, ne kupuju "koka-kolu", ali su im neophodni lekovi koji su, međutim, sve skuplji. Većina njih nije u stanju da plati tuđu negu i pomoć, starački dom još manje, a mnogi s mesečnim primanjima od, recimo, 15.000 dinara teško mogu da pokriju i troškove grejanja, pogotovo ako se greju na struju.
S obzirom na to da su u decembru primanja penzionera još i ponajveća, oni mogu računati da će im naredne godine prinadležnosti biti samo još niže i da neće prelaziti 52 odsto prosečne plate. Sve to otežava i činjenica, ističe Todorovićeva, što će se narednih godina učešće zarada u penzijama sve više smanjivati, da bi se 2009. godine penzije usklađivale isključivo sa troškovima života. To, praktično, znači da će ostati zamrznute, jer će rast troškova života, kako se očekuje, ubuduće biti zanemarljiv, što je potvrđeno već ove godine.
J. Petrović
[objavljeno: 17.11.2006.]
