Izvor: B92, 20.Okt.2016, 09:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pentagon ga neće, ali ne da ni da se proda/VIDEO
Gregori Sankof proveo je celu deceniju i potrošio 19 miliona dolara u gradnji vrlo neobičnog broda, piše Blumberg.
To plovilo, nazvano Duh, dizajnirano je da bude brže, stabilnije i efikasnije potrošnje goriva od bilo kog plovila koje se nalazi u floti američke ratne mornarice, objasnio je.
"Komfor u vožnji je neverovatan, možete da pijete kafu dok prolazite talase od dva metra", kazao je 2014. godine u jednom intervjuu.
Međutim, pojavio se problem: >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Pentagon ne želi njegov brod, ali mu ne dozvoljava ni da ga proda u inostranstvo. Prošle godine, Sankof je od vlade dobio obaveštenje o obavezi čuvanja tajne, što znači da nikome ne sme da pokaže svoje patente i tehnologiju koju je razvio.
“Kao helikopter na moru”
Od tada, njegov startap Đulijet marin sistems morao je da otpusti 17 od ukupno 20 radnika, a Sankof je američke vlasti tužio za naknadu štete.
"Našli smo se u vrlo čudnoj situaciji", kaže Sankof.
Sjedinjene Države ga ne žele, i to je u redu. Ali zašto ne žele da nam omoguće da ga prodamo državama s kojima smo u dobrim odnosima? Japan, Koreja i Katar izrazile su veliki interes.
“Duh”, za koji Sankof kaže da je zamišljen kao helikopter na moru, više izgleda kao svemirska letelica nego brod. Trup plovila nalazi se iznad nivoa mora pa eliminiše uticaj udaraca talasa. Ispod nivoa mora nalaze se dugačke cevi sa propelerima u prednjem delu, i sa pogonom na gasnim motorima koji stvaraju vazdušni mehur i smanjuju trenje.
U odboru direktora je mnogo bivših oficira
Mnogi državni zvaničnici su prilično impresionirani projektom. U odbor direktora firme Đulijet marin sistems ušao je senator Džon E. Sununu, a isto je učinilo nekoliko penzionisanih mornaričkih oficira, na primer admiral Džejms Hog, kontraadmiral Tomas Ričards koji je nekada bio na čelu specijalnih jedinica Mornaričke foke, i kontraadmiral Džej Koen, koji je nekada bio na funkciji šefa mornaričkih istraživanja u Pentagonu i u odeljenju za nauku i istraživanja u Ministarstvu bezbednosti SAD.
Sankof tvrdi kako su interes izrazili i pojedini aktivni mornarički zvaničnici, ali na kraju su odbili saradnju.
Pitanje naknade štete
Nakon što mu je uručena naredba o obavezi čuvanja tajne, Sankof je u julu prošle godine podigao tužbu za naknadu štete protiv američkih vlasti, a nada se da će se suđenje održati do sledećeg leta.
"Trošimo sumanute količine novca na borbu s Ministarstvom pravosuđa. Morali smo da otpustimo većinu radnika", kaže Sankof. "Nisam hteo da tužim državu, to je zaista bilo zadnje što sam hteo."
Predviđanja procesa nisu baš sjajne. Kako piše Blumberg, prošle godine američka kancelarija za patente izdala je 95 odredbi o čuvanju tajnosti, jednu na svakih 6628 primljenih. Većinu tih izuma razvile su velike kompanije, u prvom redu za vojsku ili neke druge državne agencije. Međutim, te odredbe su drugačije za privatne investitore, njih desetak koji dobiju takav zahtev.
Investitori koji prekrše ove odredbe mogu izgubiti prava na patent, a može doći do finansijske kazne ili kazne zatvora. Iako se neke od tih odredbi ukinu svake godine, neke vrede još od četrdesetih godina. Što se tiče povrata uloženih sredstava, postoji pravna procedura za zahtevanje kompenzacije od države, ali to traje godinama i gotovo se nikad ne isplati.
Odustao od prijavljivanja patenata
Podršku Sankofu pružila je i senatorka Keli Ajote. “Ministarstvu odbrane će u budućnosti trebati inovativni dobavljači, a Pentagonu bi bilo pametnije da ne usvaja praksu koja će te kompanije oterati u propast ili odvratiti od rada za sektor odbrane", zaključuje Ajote.
“Sankof je odlučio da više uopšte neće podnositi zahteve za zaštitu patenata. Bojimo se da će nam država nametnuti još odredbi o tajnosti ", izjavio je za Blumberg.
