Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 27.Apr.2015, 12:14   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Paušalno šamaranje porezom

Svake godine u istom periodu, istu predstavu gledaju domaći sitni porodični biznisi.

Novi Sad još nije “napadnut” ovakvom pojavom, ali se povećava broj gradova koji jesu, a koji je sledeći, ne zna se. Glumci su uvek novi, a o sudbini onih koji su silom glumili prošle godine se ne raspravlja.

Prećutno se zna da je izvestan broj njih kolateralna šteta pokušaja da se na brzinu i kroz rupu u regulativi koju skraćeno zovemo Uredba o oporezivanju paušalaca zgrne >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << što više novca za javnu potrošnju.

Napominjem, ne mislim da Uredba sadrži rupu, već da je čitava Uredba jedna velika rupa. A, evo i zašto.

Verujem da će ovaj podzakonski akt za desetak godina biti izučavan na Pravnim fakultetima kao školski primer loše prakse.

Ona je sve što Uredba ne sme da bude. Uredba je neuređena, a sa ekonomsko razvojnim prioritetima našeg društva je u otvorenom sukobu. Ona bi trebalo da definiše pravila po kojima se razrezuju opterećenja preduzetnicima koji se oporezuju po paušalnom sistemu, a u stvari ta pravila su u njoj samo taksativno nabrojana, terminološki i sadržinski nedovoljno definisana i prostora za nagađanja ima na pretek.

Rasponi u kojima poreski službenici mogu da povećavaju i smanjuju poresku osnovicu u skladu sa sopstvenim ličnim to jest subjektivnim procenama su spektakularno veliki. Možete da dobijete poresko rešenje sa udvostručenim iznosom u odnosu na prošlogodišnje, a da Uredba i dalje nije povređena, da vaša žalba ništa ne vredi i da ste vi potpuno nemoćni.

Lično se nisam nikada srela sa primerima korupcije po ovom osnovu, ali moram priznati da postojanje regulative koja daje ovako veliku moć pojedincu na državnoj funkciji jeste potencijalan rizik nastanka ovakvih pojava, što njeno uklanjanje čini još hitnijim.

Ali, da se vratim na ekonomske razvojne prioritete koje kao društvo imamo. Svako radno mesto nam je od velikog značaja. Sa manje i više uspeha, manje i više smisla, a u tom cilju, postojale su i i dalje postoje ovakve i onakve mere podsticaja zapošljavanju i samozapošljavanju. I građani ih koriste.

U istom periodu Uredba vodi neku svoju politiku suprotnog pravca. Na svakog zaposlenog radnika preduzetniku sleduje rast od 10% osnovice za obračun paušalnih poreza i doprinosa.

Sećam se kamiondžije koji je uzeo subvenciju za otvaranje novog radnog mesta i zatim je deo tog novca prelio iz šupljeg u prazno ponovo u državni budžet zahvaljujući ovoj genijalnoj Uredbi.

Ako uzemo u obzir činjenicu da na zaradu tog novog zaposlenog lica preduzetnik svakako plaća poreze i doprinose, ovaj rast paušala po istom osnovu mu dođe kao dvostruko oporezivanje.

Izmučila su nas minula vremena, a ne vidi im se kraj. U čitavom metežu nađe se po neki preduzetnik koji čuva dobru poslovnu reputaciju uprkos izazovima. Dok čitavo društvo posebno respektuje takve primere, Uredba kaže da se po osnovu poslovne reputacije osnovica za obraču poreza i doprinosa može povećati do 300%. Visoka kazna za poštenje prema potrošačima/klijentima i godinama građen poslovni integritet!

Moglo bi o primerima propusta u Uredbi da se piše još dugo, ali želim da navedem još samo situacije u kojima se nađu preduzetnici suočeni sa uvećanim pa čak i dupliranim iznosima na sveže dostavljenim poreskim rešenjima. U momentu uručenja rešenja, oni su retroaktivno od januara te poslovne godine dužni da uplate razliku u iznosu koji su uplaćivali i novopropisanog im iznosa.

Pošto nisu vidoviti i nisu računali na taj trošak, nisu ga ukalkulisali u cene svojih proizvoda ili usluga u minulom periodu, nemaju taj iznos u rezervi, a dok su dužni ne mogu da overe zdravstvene knjižice za sebe i svoju porodicu, ne mogu da dobiju potvrdu o izmirenom poreskom dugu koja im može zatrebati u cilju dobijanja neke državne pomoći ili kredita.

Ukoliko su prethodno koristili podsticajna sredstva za samozapošljavanje i došlo je vreme da dokažu Nacionalnoj službi za zapošljavanje da su ih namenski utrošili i ispoštovali obavezu da posluju i redovno izmiruju poreska zaduženja, oni to ne mogu da učine jer su ni krivi ni dužni naprasno dužni.

Kamate na dugove po osnovu poreza i doprinosa su izuzetno visoke, a blokade računa dužnicima su realna opasnost i kod ne baš velikih iznosa duga. Preduzetnik koji je jednom blokiran gubi pravo učešća na velikom broju tendera i konkursa za koje je potrebno pribaviti potvrdu da u poslednjoj poslovnoj godini niste bili blokirani.

Pojedinim delatnostima, visoko zavisnim od ovakvih konkursa, blokada je za poslovanje smrtna presuda.

Cela situacija nastaje zato što se poreska rešenja paušalcima dostavljaju u junu, julu, a nakad čak i u septembru, a važe retroaktivno od početka godine. Pobeći iz paušala se može odmah na početku ili tačno u sredini poslovne godine, u ostalim terminima morate da trpite sudbinu koja vas je zadesila dok se “izlazna kapija” ponovo ne otvori, a onda možete da pređete na vođenje poslovnih knjiha, ako vam je u opšte ostalo volje da se bavite preduzetništvom i ako vam je biznis preživeo.

A, kakva je sudbina individualnih žalbi preduzetnika na izdata rešenja Poreske uprave?

Sudbina im je u odgovoru iste institucije koji u skraćenoj verziji kaže da je pažljivom analizom rešenja, a na osnovu žalbe stranke, utvrđeno da je rešenje izdato u skladu za Zakonom i pomenutom Uredbom.

Skoro bilo kakvo rešenje bi bilo u skladu sa tom Uredbom. Još Vam se može desiti da dobijete malo širi odgovor u kome opet u skraćenonoj verziji piše da se poreska osnovica utvrđuje na osnovu podataka o prosečnim bruto zaradama koje izdaje Zavod za statistiku.

Tek tada Vam nije ništa jasno jer ste dobili povećanje opterećenja za 100 odsto, a prosečna bruto zarada u vašem gradu, opštini ili regionu nije porasla za više od 8 odsto.

Pa, još kad pitate prijatelja u znatno razvijenijem gradu sa puno višom prosečnom bruto zaradom, koji obavlja istu poslovnu delatnost i on vam kaže da plaća manje od vas, konačno shvatate da u procesu obračuna paušala puno toga ne štima.

Svemu je kriv jedan podzakonski akt, za koji već četiri godine govorimo da je poguban i da ga treba menjati. U srpskoj verziji on sadrži samo osam strana kucanog teksta.

U susednoj Hrvatskoj Porezna uprava izdaje, u cilju transparentnog obračuna paušala, čitavu brošuru od preko pedeset strana. Prostim računanjem dobijamo podatak da je ova sfera u Hrvatskoj 6 puta bolje regulisana.

Svaki biznis treba da ima bar srednjoročni poslovni plan i ne razumemo zašto privrednici u Srbiji ne izrađuju strategije svog poslovanja – pitao prisutne jedan isključivo fakultetski ekonomski stručnjak na nekakvom seminaru.

Sad mi je teško da priznam da je strategija poslovanja bila tema mog diplomskog rada, jer baš tu temu danas naročito ne znam kako da upotrebim. Ovde su poslovna pravila okrutna po male i još je gore što su i izuzetno promenljiva. Nema nikakve šanse da predvidite šta će vas napasti i iz kog ugla opasnost preti.

Primera za to u Srbiji ima preko glave, ali je totalni ekstrem na polju oporezivanja paušalaca, a svemu je kriv jedan podzakonski akt neverovatno otporan na kritike građana i uzidan u sistem kao da mu je sam temelj. Iščupati se ne može.

Svedočenja preduzetnika koji su žrtve i svedoci ove pojave, kao i mišljenja stručnjaka, možete pratiti na prvom kanalu RTV-a u ponedeljak u 23.10 sata u dokumentarnom filmu "Paušalno šamaranje porezom".

(Autorka je preduzetnica iz Kikinde)

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...